Хуманост поштара из Србије задивила свијет

Када је Филип Филиповић именован за поштара у удаљеним селима на планинама Јужне Србије, убрзо је схватио да ће морати носити више од писама.

Република Српска 17.10.2013 | 14:33 Када је Филип Филиповић именован за поштара у удаљеним селима на планинама Јужне Србије, убрзо је схватио да ће морати носити више од писама. "Знао сам да нећу моћи да окренем главу и будем слијеп за стварност, за стање у којем живе ова дјеца, без ичега, и усамљени и напуштени старији људи", каже овај 30-годишњак, о ком је причу коју је објавио АФП, објавио и тајландски "Бангкок пост". Филиповић покрива неколико десетина села на граници уз Косово и Метохију и путује макадамима из поште у Куршумлијској бањи. "Када сам видио да дјеца морају пјешачити до школе 10 - 15 километара сваког дана, живјети без воде и струје, често у једној соби с родитељима, одлучио сам некако помоћи", каже он. "Рекао сам себи да морам нешто урадити. На неколико километара од цивилизације 21. вијека имамо заборављене људе који су у 19. вијеку", каже он. Почео је тако што је реновирао пошту у трошној згради у којој се налази и локална основна школа, а за подухват је уложио властити новац. У исто вријеме, од своје плате, која износи једва 300 евра мјесечно, доносио је чоколаде и слаткише дјеци у далеким селима. "Нема више трговина у селима, па становницима купујем што им треба", каже овај млади човјек. "Он је наш анђео чувар", каже Марика Павић, захвална 70-годишњакиња, коју Филиповић посјећује свакодневно. Око поднева куца на врата породице Драгићевић, гдје прави купатило, будући да га нису имали. Вози у школу и њихову дјецу Миломира (7) и Радомира (9) како не би пјешачили осам километара. Већ двије године финансира, организује и помаже реновирање једине учионице у локалној школи у којој се школује шест дјечака старости од седам до 11 година. Прошле године први пут су ишли на једнодневну екскурзију до Јагодине и Крушевца, организовану о поштаревом трошку. Филиповић им је купио школске торбе, свеске и оловке и нашао средства за шест рачунара. Он је обновио пољске заходе у дворишту, а током годишњег одмора овог љета је направио игралиште за ученике. "Кад сам видио љуљачке, рекао сам му: Ти си најбољи, бољи и од Дједа Мраза", каже Александар (8), један од ученика. "Двије љуљачке и тобоган. За дјецу из градова то је сигурно ништа, али за њих је то промијенило читав свемир", смије се поштар.