Лидерима из ФБиХ рок до сриједе

Европска комисија (ЕК) од политичких лидера у ФБиХ до наредне сриједе очекује договор и коначно рјешење о начину провођења пресуде "Сејдић и Финци", сазнају "Независне" из дипломатских извора из Брисела.

Република Српска 12.10.2013 | 09:16 Европска комисија (ЕК) од политичких лидера у ФБиХ до наредне сриједе очекује договор и коначно рјешење о начину провођења пресуде "Сејдић и Финци", сазнају "Независне" из дипломатских извора из Брисела. С тим у вези, али и због предстојећих бајрамских благдана, могуће је и помјерање термина објављивања новог извјештаја о напретку БиХ са 16. на 21. октобар, од којег зависи европски пут БиХ у наредне двије године, али и планирано "отварање" претприступних фондова (ИПА) према нашој земљи. Како сазнајемо, упркос различитим интерпретацијама догађаја с посљедњег бриселског састанка бх. идера и Штефана Филеа, европског комесара за проширење, Европска комисија (ЕК), ипак, нема намјеру да наметне било какво рјешење које би дефинирало начин провођења одлуке у случају "Сејдић и Финци" и механизама координације. "ЕК не жели наметање, а и нема механизме за наметање рјешења. Међутим, она ће свим методама политичке комуникације покушати да стимулише политичке лидере из ФБиХ да дођу до рјешења у наредних неколико дана", каже за "Независне" Игор Давидовић, бх. амбасадор при Мисији ЕУ у Бриселу. Филе је, међутим, представницима странака изнио оквирни приједлог, а наредни потез је на лидерима СДП-а, СББ-а, СДА и два ХДЗ-а. У том контексту треба посматрати и изјаве политичких лидера из ФБиХ по повратку из Брисела. Златко Лагумџија, предсједник СДП-а, рекао је да ова странка оквирни Филеов приједлог не доживљава као најбоље рјешење. "Ипак, на том трагу се може наћи рјешење које ће имати пролаз у парламенту", истакао је Лагумџија. Шефик Џаферовић, потпредсједник СДА и члан преговарачке делегације ове странке, потврдио је да Филеов приједлог нема везе ни са једним постојећим, већ је он само рефлекција свих досадашњих. "Обавезали смо се да ћемо тај приједлог разматрати наредних дана. Он није до краја доречен и дефиниран, али нико га није ни одбио", рекао је Џаферовић. Драган Човић и Фахрудин Радончић, лидери ХДЗ БиХ и СББ-а, такођер су спремни за интензивне консултације. Они су по повратку из Брисела оцијенили да је Филе показао добру вољу да срочи иницијални документ који ће бити прихватљив свим странама. Радончић се на конференцији за новинаре у Мостару осврнуо и на изјаву предсједника СДП-а "да је водио велику битку за БиХ". "Овдје се не ради о томе да неко води борбу против БиХ, него начин како доживљава БиХ и односе унутар ње. У том смислу проглашавати себе шампионом патриотизма није ствар коју паметни политичари раде", рекао је он. Мартин Рагуж, предсједник ХДЗ 1990, рекао је у петак да почетак интензивних констултација очекује након сигнала из Брисела, те како се нада да ће почети одмах након викенда. Сви политички актери, наиме, више не споре да је узрок цијелог проблема о начину провођења пресуде у ФБиХ, с обзиром на то да су представници РС завршили свој дио посла те да наступају с позиција у глобалу прихватљивим свима. Подсјећамо, Милорад Додик, лидер СНСД-а, рекао је да је састанак у Бриселу био потпуна афирмација ставова Народне скупштине РС од прије неколико дана. "Ми у том погледу не можемо да будемо незадовољни. Закључак данашњег састанка искључиво је везан за чињеницу да федерални партнери морају да се врате у Сарајево и тамо разговарају", изјавио је Додик. Младен Босић, предсједник СДС-а, оцијенио је да је све враћено практично на нулу, а да се представници странака из ФБиХ свађају око сваког приједлога. "У наредних неколико дана покушаће још једном да виде постоји ли могућност неког приједлога који би могао да добије већину. Послије тога мислим да се врата затварају и да ће ЕУ извући руке из свега овога", оцијенио је Босић. Влајкијев приједлог Емир Влајки, потпредсједник РС, предложио је привремено рјешење за провођење пресуде "Сејдић и Финци". Наиме, Влајкијев приједлог је да сваки грађанин БиХ, ма како да се изјашњава, има право да се кандидује за члана Предсједништва БиХ. "Сви гласачи, приликом избора члана Предсједништва, морају назначити своју националну припадност, која год била, а онда се, с обзиром на то да једино Хрвати имају суштинске примједбе на избор члана Предсједништва, тај члан Предсједништва бира тако да се из укупне масе гласачких листића издвоје они гдје је назначена национална припадност Хрват, па кандидат који према овим листићима добије највећи број гласова постаје члан Предсједништва", наводе из Влајкијевог кабинета.