Како су приватизована предузећа у БиХ и Србији?

Драган Ђурић и Милан Пешут, србијански бизнисмени поријеклом из БиХ, учествовали су у приватизацијама у БиХ и Србији.

Република Српска 12.10.2013 | 09:58 Драган Ђурић и Милан Пешут, србијански бизнисмени поријеклом из БиХ, учествовали су у приватизацијама у БиХ и Србији. Драган Ђурић, власник фирме Зекстра из Београда, постао је већински власник Ветеринарског завода Земун из Србије, иако није испуњавао услове у процесу приватизације. У томе му је помогао Милан Пешут, власник фирме Банком из Земуна, који је с њим ушао у партнерски однос како би тиме била задовољена тражена форма. Пешут је пристао на приватизацију преко конзорција Зекстра-Банком у којем је његова фирма фиктивно учествовала и дала легитимитет овом партнерству. Заузврат је без иједног уложеног динара добио један посто власништва у Заводу, купљеном за око девет милиона евра. По подацима до којих су дошли новинари центара за истраживачко новинарство из Сарајева и Београда (ЦИН/ЦИНС), србијански бизнисмени босанског поријекла Ђурић и Пешут приватизовали су неколико предузећа у Босни и Херцеговини (БиХ) и Србији. Те куповине прошле су уз многобројне неправилности: проблеми са исплатама, формирање фиктивних конзорција и прављење привидне конкуренције. Међутим, до данас ниједан уговор није поништен. Ветеринарски завод Земун а.д. Београд постоји 75 година. Некада је био један од највећих произвођача хране и лијекова за животиње у Србији. Након неуспјеле продаје овог државног предузећа у јулу 2002. године, државна Агенција за приватизацију је годину дана касније упутила јавни позив за продају 70 посто предузећа путем тендера. Ријеч је о продајној методи којом држава тражи „стратешког партнера“, односно компанију која има велике приходе и искуства у обављању исте дјелатности. Конзорциј Зекстра-Банкома је купио Ветеринарски завод за око девет милиона евра. Зекстра се бави производњом и продајом текстила, а Банком трговином жита, сировог духана, сјемења и хране за животиње. Тендерска комисија на чијем челу је био представник Владе Србије Чедомир Јовановић оцијенила је понуду овог конзорција бољом од радничке. Савјет за борбу против корупције, савјетодавно тијело Владе Србије, прикупља бројне приговоре на приватизацијски процес. У тим приговорима се изражава сумња да постоји могућност корупције. По њиховим подацима, конзорциј запослених Ветеринарског завода се жалио Агенцији за приватизацију на „пристрасности државних органа“. Такође, слали су приговор Министарству за привреду и приватизацију и покренули спор на Врховном суду, али ништа се није промијенило. Пешут је новинарима признао да је пристао на конзорциј само да би омогућио Зекстри да купи фирму. Каже да је то урадио јер је прије приватизације сарађивао са Заводом и желио је задржати ту сарадњу. Таква ситуација Законом о приватизацији није дефинисана, а Пешут каже да га то није ништа коштало и да је то била логична пословна одлука „коју би увијек донио“. Бранко Павловић, бивши директор Агенције за приватизацију, каже да је прављење конзорција ради услова тендера честа појава приликом приватизација у Србији, али и да не постоји процедура која ће спријечити злоупотребе. Пешут је рекао да је његов замјеник из Банкома Радослав Мацура био постављен у Управни одбор Завода опет форме ради. - Повукао се и радили смо послије тога са њима као са сваком другом комерцијалном фирмом - додао је. Александар Вучић, потпредсједник Владе Србије, изјавио је да је Ветеринарски завод на листи сумњивих приватизација које ће Влада испитати. Он је изјавио медијима да су одређене особе повезане са приватизацијом већ испитане. Душко Јовичић, предсједник Синдиката ове фирме, тврди да је Завод пред приватизацију боље пословао него сада. - Ту се још ради, али све то нема везе са обимом који је био прије приватизације - каже Јовичић. По подацима Народне банке Србије, рачуни Ветеринарског завода су блокирани због дуга од око 17,5 милиона евра. Неколико година након куповине Завода Ђурић је, такође, преко конзорција ушао у приватизацију у БиХ, купивши сувласништво над Робном кућом Боска у Бањалуци. Уговор о конзорцију је закључен средином јануара 2008. године између Ђурићеве фирме Зекстра Група - Зекстра Београд и Делта Реал Естате Београд иза које стоји фирма Хемсладе Традинг Лимитед, Никозија, Кипар. Конзорциј је основан у циљу учествовања у приватизацији за куповину 58,52 посто основног капитала Боске из Бањалуке. Договорено је да Зекстра купи 39 посто фирме, а да Делта плати остатак и заступа конзорциј. Конзорциј је доставио писмо заинтересираности за приватизацију Боске Влади Републике Српске (РС). Будући да није постојала законска основа да се приватизација врши методом непосредног одабира купца, Народна скупштина Републике Српске мијења закон. У октобру 2008. године је потписан уговор о приватизацији који уиме Конзорција потписује Ђурић, а уиме Владе ресорни министар Предраг Глухаковић. У име Делте потписивању присуствује и србијански бизнисмен Мирослав Мишковић. Влада је одлучила да се државне акције уступе за цијену од три милиона евра и да нови купац исто толико новца додатно инвестира у фирму, да задржи 254 радника, измири дуговања према њима у висини од око 770.000 еура као и друге обавезе предузећа. Остатак Боске остао је у власништву малих дионичара, Пензионог фонда и Фонда за реституцију. По подацима из ревизорског извјештаја, Влада РС-а је 2009. године Робној кући Боска уплатила око 253.000 евра, ненамјенски трошећи новац. Средства су отишла на рачун Синдикалне организације Робне куће Боска, а уговор је закључен са конзорцијем. Конзорциј се обавезује да ће новац вратити Влади РС-а, односно Министарству, у року од 30 дана. Послије је анексом утврђено да ће позајмицу вратити у двије рате у 2009. и 2010. години. Међутим, ревизијом је утврђено да су средства уплаћивана и прије закључивања уговора који није ни овјерен, анекс уговора није ни потписан, ни овјерен од стране Конзорција, а средства нису враћена. Влада је наставила помагати новом власнику и тако што је преко Инвестиционо-развојне банке Републике Српске (ИРБ РС) купила Боскине обвезнице у вриједности од око 7,7 милиона евра. Одлуку о куповини обвезница донијела је Скупштина акционара ИРБ-а којој је тада предсједавао предсједник Владе Александар Џомбић. Договорено је да Боска врати овај новац ИРБ-у у 12 дијелова до краја септембра 2023. године. Међутим, Боска већ касни са првом исплатом од 1,1 милион евра, а ИРБ је због тога поднио тужбу. Осим ИРБ-у, Робна кућа Боска дугује и Порезној управи РС-а 353.000 евра. Повезана лица на аукцији Ђурићев партнер Милан Пешут је преко фирме Банком учествовао и у приватизацији Фабрике Биопротеин из Обреновца која производи храну за домаће животиње. Ова фирма је купљена на аукцији почетком априла 2003. године за око 90 хиљада евра, колика је била и почетна цијена. На аукцији су учествовали: Пешутова фирма Банком, радник те фирме Борко Влачић и представник Универзал Холдинга, фирма у којој Пешут има сувласнички удио. Пешут је фирму купио у другом кругу, јер у првом није било понуда. Новинарима је објаснио да се јавио тек у другом кругу, јер је тада имао одређене повластице. - Друго надметање је имало могућност да се плати обвезницама старе девизне штедње које су се могле наћи по нижој цијени од номиналне - каже Пешут. Пешут каже да није био у вези са осталим учесницима и да је приватизација проведена по закону, те да тек сада након разговора са новинарима увиђа у чему је био проблем. Због сумње да је на аукцији нарушена конкуренција, Агенција за приватизацију је истог дана донијела одлуку о поништењу аукције. Међутим, Пешут се због тога жалио Министарству за привреду и приватизацију које је уважило жалбу. - Сада ми отварате очи како је и због чега поништена приватизација. Први пут то чујем! -  каже Пешут. Милан Пешут је учествовао у приватизацији у БиХ кроз куповину Угоститељско-туристичког предузећа Леотар из Требиња. Прво је за 683 хиљаде евра купио 30 посто власништва, колико је и било на продају. Наредних година је са својом фирмом Банком откупио и остатак државног власништва па је данас власник 93 посто Леотара, док је остатак у власништву малих акционара. У почетни биланс предузећа током приватизације ушао је велики хотел у Требињу заједно са још 17 некретнина. Међутим, новинари су открили да је Леотар био власник само 15 некретнина, док је на ресторане Бежиград и Експрес те Градску кафану имао дугогодишње право кориштења. Једна од некретнина за коју у Леотару тврде да су је купили 70-тих година није ушла у процес приватизације. Ријеч је о Одмаралишту Сребрено у близини Дубровника у Хрватској. Та некретнина никада није укњижена на Леотар, а правница Славка Лојовић каже да у фирми постоји купопродајни уговор. Одмаралиште Сребрено има ресторан који је и данас у функцији и 17 бунгалова који су у веома лошем стању. Република Хрватска је 1991. године забранила располагања овом имовином. Након приватизације покренуто је питање у вези са том некретнином. Документи земљишног уреда у Хрватској показују да се ради о „друштвеном власништву“, а да права кориштења имају у једнаким омјерима Општина Дубровник и Хотел Млини у Млинима. Нови власник Пешут сматра да је то његова некретнина, па је од Хрватске судским путем тражио да се некретнина укњижи. Управо због овог одмаралишта рађена је ревизија приватизације Леотара за коју је била задужена Комисија за ревизију приватизације РС-а. Они су у своме извјештају написали да „изражавају основ сумњи“ да је ова некретнина прво прикривена током приватизације, а касније и продана. Такав извјештај Комисија је прослиједила Окружном тужилаштву Бањалука, а случај је дошао и до Правобранилаштва РС-а које није утврдило продају. Иако Сребрено још није у власништву Леотара, Пешут очекује да ће се то десити уласком Хрватске у Европску унију. Он каже да куповина Леотара није био добар пословни потез, али вјерује да ће у будућности успјешно пословати. Милан Пешут је рођен у Љубињу у којем има двије фабрике - Имел и Фармавит. Драган Ђурић је рођен у Дервенти и у БиХ има сувласништво у Дарта Трговини д.о.о. Бањалука и Ослобођењу са Пала. У процесу приватизације од 2002. године у Србији је продато више од  двије хиљаде предузећа. Посљедњих година откривене су одређене афере и ухапшени осумњичени за малверзације у приватизацијама. Савет за борбу против корупције креирао је и листу од 24 сумњиве приватизације које се тренутно истражују. Бивши директор Агенције за приватизацију Павловић каже да никакав систем не може спријечити пљачку ако на „кључним мјестима“ у институцијама нису људи који знају посао и који су посвећени опћем интересу. - Превелика овлашћења појединаца у Агенцији за приватизацију, а никакве контроле над њиховим радом нема и то вам је увијек једнако корупцији - каже Јелисавета Василић, чланица Савета за борбу против корупције Владе Србије. У БиХ још није завршен процес приватизације. Остало је још 277 неприватизованих предузећа, а за нека која јесу покренут је процес ревизије. Фикрет Талић из Агенције за приватизацију Федерације БиХ каже да је највећи проблем приватизације што нису испуњавани услови из купопродајних уговора. Купцима је, каже Талић, једини циљ био куповина некретнина које се касније могу продати, преноси Центар за истраживачко новинарство (ЦИН).