Расте задуженост грађана путем картица

Грађани БиХ се из године у годину све више кредитно задужују путем картица, тако да је тај дуг до сада нарастао на близу четврт милијарде марака.

Република Српска 11.10.2013 | 10:13 Грађани БиХ се из године у годину све више кредитно задужују путем картица, тако да је тај дуг до сада нарастао на близу четврт милијарде марака. Посљедњи званични подаци Централне банке БиХ указују на то да је све већи број грађана у БиХ активирао дуговања на кредитним картицама. Наиме, пресјек стања дуговања по овом основу, из августа ове године, указао је да су грађани на картицама задужени 223,6 милиона КМ. Уколико ову цифру упредимо с крајем 2008. године, када је задужење на картицама износило 97,7 милиона КМ, веома лако се дође до закључка да се у том периоду оно више него удуплао. Иако ова цифра у односу на своту укупне кредитне задужености грађана БиХ није велика, чињенице указују да грађани БиХ, поред дуговања по основу ненамјенских кредита и отворених минуса по текућим рачунима, нимало "не штеде" ни своје нове кредитне картице. Радован Бајић, предсједник Удружења банака БиХ, тврди да тренутна цифра задужености није толико висока у односу на остала задужења грађана, али је ипак указао да би грађани картице у перспективи требало да схвате као помоћну опцију задуживања. "Кредитне картице клијентима отварају један комотан однос приликом куповине уз могућност лаког задужења. Ипак, познато је да су камате на њима више од оних по основу редовних кредитних линија. Управо због тога грађани би кредитне картице требало да користе као резервну варијанту, а не да их посматрају као нови вид сталног извора задужења", објаснио је Бајић. Он је, комантаришући каматне износе по картицама, рекао како у цијелој причи о овом виду задужења нема никакве преваре, јер свака банка клијента детаљно обавијести о томе колике су камате и на који начин овај вид задужења функционише. Марко Ђого, предсједник Секције за банкарство Удружења економиста СWОТ, оцијенио је да се грађани лако одлучују на задужења на картицама јер је до тог новца релативно лако доћи. "Картице су кредит као сваки други, али је процедура доласка до тог новца много једноставнија у односу на класично задуживање. Грађанима је често веома мрско пролазити кроз цијелу кредитну процедуру одобрења мањих кредита у банкама, па зато када су им брзо потребни мањи износи новца лако посегну за активирањем кредитне картице упркос томе што знају да ће плаћати веће износе камата", рекао је он. Ђого даље објашњава како се грађанима који су новајлије у овој причи задужења чине једноставним па се лако увуку у нови вид дуговања из којег касније тешко излазе. "На почетку је све једноставно, јер вам банка каже да уколико не користите средства која су вам на картици на располагању, ваша камата је нула и немате никакве трошкове обраде. Нажалост, на задужења која настану плаћају доспјеле камате и безуспјешно покушавају да врате износ дуга у цијелости", рекао је он. Он је констатовао да се камате на картице код нас често крећу између 15 и 20 одсто. Иван Влахо, директор УниЦредит банке Мостар, рекао је како се у овој банци каматне стопе по основу картичног задужења крећу до максималних 12 одсто. "Важно је напоменути да износи камата за картична задужења нису већа у односу на банке у Еврозони, које сасвим уобичајено наплаћују камате од 16 или 19 одсто", рекао је он. Влахо је додао да УниЦредит банка у посљедње три године не биљежи тренд раста задужења на картицама, већ чак његову стагнацију, али је ипак навео како је примјетан тренд да људи све значајније користе картице као средства плаћања.