Америци пријети озбиљна криза

Америчка влада је и даље делимично затворена због неусвајања буџета.

Република Српска 08.10.2013 | 18:24 Америчка влада је и даље делимично затворена због неусвајања буџета. Међутим, САД прети много озбиљнија криза. Уколико дубоко подељени Конгрес до 17. октобра не донесе одлуку о подизању садашњег прага задуживања од 16,699 хиљада милијарди долара, неће моћи да испуњава своје финансијске обавезе. Надлежне финансијске институције упозоравају да у том случају прети чак озбиљнија криза него 2008. године. Највећи кредитори САД, попут Кине, траже да Вашингтон делује одговорно и сачува кредибилитет својих обвезница. Републиканци, који имају већину у Представничком дому, истичу да не желе банкрот САД, али ни да одобре ново задуживање све док Обамина администрација не учини одређене уступке, пре свега у смањењу социјалног и обавезног програма здравствене заштите (такозвани Обамакер). „Процењујемо да ће нам 17. октобра бити потребно само 30 милијарди долара за испуњавање обавеза“, рекао је крајем септембра амерички министар финансија Џек Лу (Јацк Леw). Међутим, наредних дана та цифра може достизати и 60 милијарди долара. Приходи америчке владе покривају 68 одсто њених расхода. Тачније, према проценама стручњака, очекује се прилив у буџет од 222 милијарди долара између 18. октобра и 15. новембра, док ће расходи достићи 328 милијарди долара. Тренутна парализа америчке администрације због неусвајања буџета, како пише Бред Пламер (Брад Плумер) у “Вошингтон посту” (Тхе Wасхингтон Пост), само привремено успорава пражњење државне касе, јер и у овом периоду, мора да сервисира камате за дугове, затим здравствену заштиту. Тешко је предвидети шта ће се десити у случају да дубоко подељени Конгрес не подигне праг задуживања. Најједноставнији сценарио је да владин компјутерски систем настави да плаћа своје обавезе све док не почну да се враћају чекови. Мало је реална идеја такозване “приоритизације”, односно плаћања само најважнијих обавеза пре свега власницима америчких државних обвезница, војсци  и пензионерима, као што су предлагали Републиканци пре две године. Међутим, за то је потребна радикална реконфигурација система плаћања, а што није могуће у тако кратком времену. Пламер подсећа да САД технички нису враћале неке од ратних дугова крајем 18. века, према плану Александера Хамилтона (Алеxандер). Такође, када је Франклин Русвелт (Франклин Роосевелт) укинуо златни стандард 1933, то је била нека врста банкрота. Међутим, то нису адекватне аналогије. Обамина администрација би могла да игнорише праг задуживања. Тако су двојица правних стручњака Нил Бјуканен (Неил Буцханан) и Мајкл (Мицхаел) Дорф предложили америчком председнику да једнострано издаје нове обвезнице. Но, то је правно дискутабилно, а и њихови купци били би подозривији, што би утицало на драстичан скок камата. Као опција се помиње и да Обама прогласи праг задуживања као неуставну категорију, према амандману 14, који, између осталог, предвића да “валидност јавног дуга САД, утврђеног законом… неће бити доведена у питање”. Постоји и теоретска могућност да, користећи правне празнине, америчка администрација одштампа две хиљаде милијарди долара металног новца од платине. Процењује се да ће бити потребно да се подгине праг задуживања за 1,1 хиљаду милијарди долара да би америчка администрација могла да сервисира своје обавезе. Последице глобалну економију Конгрес је до сада увек одобравао додатно задуживање, упркос жестоким дебатама. Тако је Барак Обама као сенатор 2006. гласао против нових дугова, мада је касније рекао да је то била грешка. Проблеми са задуживањем су интензивирани 2010. године када је Представнички дом у коме су Демократе још имали већину усвојио одлуку о смањењу пореза у износу од 850 милијарди долара, али није као део пакета подигао праг задуживања. Републиканци, који су у међувремену преузели контролу над овим домом, одбили су следеће године да одобре ново задуживање, док се не примене драстичне мере штедње. Напокон је постигнут споразум о задуживању у износу од 2,4 хиљаде милијарди долара, али и смањену буџетског дефицит од 2,1 хиљаде милијарди долара. Републиканци сада траже одлагање примене Обамакера, затим смањења надлежности Агенције за заштиту животне околине. Демократе одбијају те иницијативе, залажући се за “чисту” одлуку која се односи само на праг задуживања. Републиканци, пак, истичу да су спремни да усвоје привремени буџет као и ново задуживање, ако Демократе прихвате шири споразум у коме би се знатно изменио досадашњи систем финансирања владе. У међувремену, директорка Међународног монетарног фонда Кристин Лагард упозорава уочи годишњег заседања ове институције у четвртак на опасности по глобалну економију уколико САД не нађу решење за своју финансијску блокаду. Слични апели стижу од највећих америчких кредитора, пре свега Кине. “Надамо се да ће САД, пре 17. октобра, предузети кораке да реши спор око лимита задуживања, избегне банкрот и осигура безбедност кинеских инвестиција у САД”, казао је Џу Гуангјао, заменик кинеског министра финансија, додајући да је важно да Америка, којој „откуцава сат“, сачува кредибилитет својих државних обвезница. Кина је откупила америчке државне обвезнице у вредности од 1.277 милијарди долара, што је највише после Јапана. Изостанак договора би уздрмао финансијска тржишта широм света и угрозио економски раст. Тако је аналитичар Дојче банке Дејвид Бјанко (Давид Бианцо) упозорио да би америчке берзе могле да изгубе 45 одсто своје вредности у случају да влада не може да сервисира камате на обвезнице које је издала. Такође, вредност долара би драстично опала, као и кредитни рејтинг САД.