Николић: Саборност нас уједињује

Председник Србије Томислав Николић рекао на свечаном ручку са великодостојницима хришћанских цркава да нас саборност уједињује у вери, људскости и доброти.

Република Српска 05.10.2013 | 18:35 Председник Србије Томислав Николић рекао на свечаном ручку са великодостојницима хришћанских цркава да нас саборност уједињује у вери, људскости и доброти. "За овим столом нас није окупило ни јело ни пиће, већ оно што доноси највише мира и напретка - саборност", изјавио је председник Србије Томислав Николић. Николић је рекао да је на Косову и Метохији време враћено у период пре Миланског едикта, којим је хришћанима одобрена слобода вероисповести, и да православно хришћанство тамо преживљава дане тешког искушења. Николић је, у обраћању гостима централне прославе 17 векова Миланског едикта, истакао да је тим документом успостављен систем вредности који од дана доношења до краја света важи за сваког хришћанина, али и за сваког човека без обзира на веру, јер не постоји ништа узвишеније од прихватања различитости, филозофије толеранције и спознаје да људске заједнице могу живети у напретку само ако прихватају и уважавају једна другу. "Нажалост постоји један део Србије у коме је Србија спречена да спроводи своја веровања и законе. На светом КиМ време је враћено у период пре Миланског едикта и православно хришћанство преживљава дана тешког искушења. Хвала вам на подршци коју нам дајете да опстанемо и сачуваму нашу колевку хришћанства. Помажете Србима који верују у Божју правду, зато се наша химна зове 'Боже правде'", поручио је Николић. Председник Србије је наздравио свету једнаких и сваком човеку који ће вођен порукама Миланског едикта пронаћи мир у себи, мир око себе и мир међу људима. "За овим столом нас није окупило ни јело ни пиће, већ оно што доноши највише мира и напретка - саборност. Зато је саборност та узвишена реч која нас уједињује у вери, људскости, доброти, посвећености данас у Палати Србија", рекао је Николић. Према његовим речима, прилика да Србија буде дом саборности поводом 17 векова од доношења Миланског едикта јесте велика част, и велики јубилеј је, како је казао, обележен у складу са општим приликама у земљи - скромно и поносно. "Колико сте сви ви једнаки и различити, толико су и грађани Србије блиски и једнаки у својој различитости. Тако је било и тако ће бити вековима. Темеље такве Србије поставио је Константин Велики који је рођен у Србији, у Нишу", казао је Николић гостима, међу којима су, осим поглавара православних цркава, били и великодостојници других хришћанских цркава. Говорећи о дометима Миланског едикта, Николић је истакао да је тај документ, колико год се односио на право хришћана да слободно у Римском Царству славе Христову веру, у својој бити превазишао питање слободе вероисповести и своје доба, и постао прича о човеку и човечности, брдо са ког се више и даље види и слово о љубави и праштању. Васељенски патријарх Вартоломеј је у здравици поручио да хришћанска и филантропска политика Константина Великог треба да представља пример за углед сваком политичком вођи, са циљем да се дође до друштва које живи мирно и плодотворно. "Ниједан прави хришћанин није представљао елеменат туђ миру, непријатељски расположен према ближњем и удаљеној браћи по човечанској природи. Сваки човек за верног хришћанина представља љубљену и поштовања достојну икону Божију", казао је патријарх Вартоломеј. Прослава јубилеја Миланског едикта, према његовим речима, јесте повод да хришћански свет ревидира свој ход кроз историју и да се свим силама бори за превазилажење дискриминација, а све ради грађење праведнијег света у којем ће превладавати слобода човека као личности. Изражавајући задовољство због тога што ће присуствовати прослави у Нишу, васељенски патријарх је рекао да је "Србија земља се великом и дубоком хришћанском традицијом која заузима истакнуто и угледно место у православном свету" и да је веома често била подвргавана искушењима за своју верност православној вери и дала хиљаде мученика. Патријарх московски и све Русије Кирил је у својој здравици поручио да питање чврстих гаранција заштите историјског наслеђа Српске православне цркве и безбедности православних Срба треба да буде једна од приоритетних тема у политичком дијалогу о будућности Косова и Метохије. "Желимо да вас уверимо председниче да смо са вама у борби за опстанак вашег народа на прадедовској земљи и да ћемо се за то молити Богу. Чувамо веру православну, остајемо оно што јесмо и у то име подижем ову здравицу", поручио је руски патријарх. Патријарх српски Иринеј упозорио је у здравици да се Косово налази у истом оном стању у којем су се налазили хришћани у време пре доношења Миланског едикта и изразио наду да ће свет видети и схватити да је Косово српска света земља - српски Јерусалим. "Ми се морамо борити да очувамо наше светиње на Косову, да очувамо наш народ који вековима живи на тим просторима. Немамо ништа против народа који је данас насељен тамо, сматрамо да има места и за једне и за друге", рекао је патријарх Иринеј. Он је изразио очекивање да ће уз помоћ православних земаља бити сачуван идентитет православне цркве и њено право на постојање на Косову и Метохији, али и захвалио изасланику Ватикана на томе што света столица није признала независност КиМ. Централна прослава 1.700 година Миланског едикта биће одржана сутра у Нишу, литургију ће служити патријарх Вартоломеј, а саслуживаће му поглавари и представници помесних православних цркава. Патријарх Иринеј ће госте одликовати орденом светог цара Константина Великог. Литургија ће бити служена испред новоподигнутог храма Светих цара Константина и царице Јелене у Нишу. Централној свешаности ће, поред црквених великодостојника, присуствовати председник Николић, премијер Ивица Дачић, чланови владе, председник Републике Српске Милорад Додик, и председник Црне Горе Филип Вујановић. Милански едикт је законски акт који су донели цареви Константин Велики, рођен 272. године у данашњем Нишу, и Лициније којим је проглашена верска равноправност и престанак прогона хришћана који је трајао 300 година.