Свједоци документују полицијско злостављање

Иако су полицијски инспектори демантовали наводе из недавног разговора новинарке РСЕ са особама злостављаним током полицијске обраде у Бањалуци, саговорници РСЕ поновили су изјаве које су дали раније и поткријепили их документацијом.

Република Српска 05.10.2013 | 14:32 Иако су полицијски инспектори демантовали наводе из недавног разговора новинарке РСЕ са особама злостављаним током полицијске обраде у Бањалуци, саговорници РСЕ поновили су изјаве које су дали раније и поткријепили их документацијом.  Надлежна комисија Савјета Европе објавила је недавно извјештај о раду полицијских тијела у којем оштро критикује рад полиције Републике Српске, наводећи да у свом раду прекорачује овлаштења, неријетко примјењује методе застрашивања и мучења. У злостављању предњачи полиција из Бањалуке, наводи се у Извјештају Савјета Европе. Тим поводом дописница РСЕ из Бањалуке разговарала је са неким од злостављаних лица током полицијске обраде у Бањалуци. Инспектори који су се пропознали у нашем прилогу ангажовали су адвоката који тражи објаву демантија. У демантију, који РСЕ преноси у цјелости, се наводи: "У поменутом чланку се наводи да је комисија Савјета Европе за спречавање мучења и нечовјечног поступања објавила извјештај о полицијском злостављању у БиХ, из кога се види да осумњичена и притворена лица највише притужби имају на рад полиције РС. Провјером навода из поменутог извјештаја нигдје се не помињу имена инспектора Радуловић Срђана и Стијак Огњена, а у Вашем чланку се цитирају изјаве извјесих особа са иницијалима С.П. и А.Н., који су описали наводно малтретирање полиције из ЦЈБ у Бањалуци. С обзиром да у истом центру не постоје друга запослена лица са презименима Радуловић и Стијак, захтијевају да на wеб страници радија Слободна Европа објавите демант Вашег чланка од 20.09.2013.године, јер против њих не постоји пријава унутрашњој контроли МУП-а РС, за било какво злостављање или непрофесионално поступање, нити било какав друга кривична или дисциплинска пријава, а у бити иста пријава нити не може постојати јер иснпектори Радуловић и Стијак се не служе никаквим методама мучења и застрашивања, него свој рад обављају професионално, тј. у складу са правилима струке. Осим тога наводи из Вашег чланка нису поткријепљени нити било каквим другим доказима, као што су нпр. медицинска документација, па је очито да сте на тај начин грубо оклеветали инспекторе ЦЈБ Бањалука Радуловић Срђана и Стијак Огњена." Саговорници РСЕ поновили су изјаве које су дали и раније, представили се пуним именом и презименом, те донијели документацију којом потврђују истинитост навода. „Ја сам Александар Нинковић, приведен сам због неовлаштеног коришћења личних података на друштвеној мрежи Фацебоок. Полицијски инспектори су ме пресрели у мојој улици у којој живим и, умјесто у полицијску станицу, одвели су ме на оближње бањалучко гробље, њих осам, гдје сам брутално испребијан, вербално вријеђан на рачун мог дјетета, пљуван, а у том су се највише истицали инспектори Огњен Стијак и Срђан Радуловић“, каже први саговорник РСЕ. И након демантија двојице инспектора бањалучког Центра јавне безбједности које су свједоци споменули у причи Радија Слободна Европа о полицијском злостављању, жртве не одустају од својих исказа. Напротив, понудили су доказе којима потврђују своје наводе, а причу су спремни поновити пред надлежним органима. Након што је малтретиран – тучен и вријеђан, Бањалучанин Александар Нинковић се у законском року обратио полицији да пријави злостављање. „Другог августа писмено сам се жалио, на сугестију припадника унутрашње контроле. До дана данашњег нисам добио никакав одговор“, каже Нинковић. Нинковић је злостављање пријавио прво припаднику унутрашње контроле који га је савјетовао да упути и писмену пријаву Бироу за жалбе и представке грађана при МУП-у Републике Српске. Биро се налази на истој адреси на којој и унутрашња контрола, али у полицији тврде да Нинковићевој пријави нису могли ући у траг. Након што се оштећени жалио и Омбудсмену за људска права Босне и Херцеговине, полиција је послала допис тој институцији у којем се наводи да унутрашња контрола није примила његову жалбу, али да је пријава ипак завршила у полицији. „Даљим провјерама утврђено је да је именовани дана 2.8.2013. године, преко писарнице МУП-а, упутио жалбу на рад припадника Центра јавне безбједности Бањалука Управи криминалистичке полиције“ - наводи се у одговору унутрашње контроле омбудсмену. Али без одговора је остало питање како спорна жалба ни за готово два мјесеца није допутовала на праву адресу, а унутар једне те исте зграде. Осим пријаве Александра Нинковића на поступање неколико инспектора ЦЈБ Бањалука која, противно наводима из демантија инспектора, ипак постоји, оштећени посједује и налаз из Клиничког центра Бањалука од 15. марта ове године у којем му је дијагностификовано нагњечење главе, лица и грудног коша, хематом у предјелу десног ока и хематом на лијевом уху. Случајеви полицијског злостављања у Бањалуци актуелизовани су након извјештаја Комисије Савјета Европе за спречавање мучења и нечовјечног поступања у којем се наводи да на подручју БиХ осумњичена и притворена лица највише притужби имају на рад полиције Републике Српске. Директор полиције Гојко Васић у изјави за РСЕ рекао је да се ради о изолованим случајевима. „На нивоу године их буде у укупном МУП-у можда 20-30, сви се истраже и према онима који су прекорачили овлаштења, у складу са законом  предузимају се дисциплинска или чак кривична одговорност“, тврди Васић. У извјештају Комисије Савјета Европе спомиње се да криминалистички инспектори бањалучког Центра јавне безбједности и даље користе различите методе мучења приликом испитивања приведених. Скреће се пажња да полиција РС није исправила проблеме које је Комисија идентификовала још током своје посјете 2011. године. Тада је констатовано да су најчешћи облици злостављања осумњичених били шамари, ударци рукама, ногама и тврдим предметима, а спомињало се и стављање пластичних кеса на главе осумњичених, наношење повреда електрошоковима, па и инсценирана погубљења. Јединица за професионалне стандарде МУП-а РС провела је у току прошле године унутрашње поступке по 473 пријаве, од чега је за мање од 40 утврђено да су основане и покренути су дисциплински поступци.