Српски милиони заробљени у Њујорку!

Београд инсистира да се што пре откочи процес сукцесије и очекује приходе од продаје вредне имовине у Њујорку.

Република Српска 04.10.2013 | 17:17 Београд инсистира да се што пре откочи процес сукцесије и очекује приходе од продаје вредне имовине у Њујорку.Ни после скоро 13 година откад су бивше југословенске републике потписале споразум о “оставинској расправи“, не назире се крај поделе имовине некада заједничке земље. Најдаље је напредовала деоба дипломатско-конзуларних представништава, али само на папиру. Остало је да се постигне договор коме ће припасти око 10 одсто, од укупно 127 ових објеката, али у више од половине већ подељених зграда нови власници још нису ушли. Србија за то време “тањи“ свој буџет, плаћајући закупе и одржавање некретнина за које се зна да ће припасти неком другом. Пример је стан на Петој авенији у Њујорку, за који наша земља, по речима премијера Ивице Дачића, месечно од 1991. плаћа 10.000 долара. Досад то је више од 2,6 милиона долара. Дуплекс од 215 квадрата, некада дом изасланицима Југославије при УН, испражњен је кад почео распад СФРЈ. Оливер Антић, саветник председника Републике, кога је Влада именовала за високог представника наше земље у Сталном мешовитом комитету за питања сукцесије, каже за “Новости“ да Србији, од овог стана, који вреди око 20 милиона долара, треба да припадне 40 одсто прихода: - Стан се продаје, а трошкови које смо плаћали биће обрачунати, уз законску камату и наравно, ући ће у наш део. Према овој рачуници, Београд би од ове трансакције требало да добије око 11 милиона долара. Антић подсећа да Србија инсистира да се истовремено решавају проблеми у свих седам анекса о сукцесији, који обухватају и рачуне бивше Југославије, пензије грађана и имовина предузећа, а не само да се разматра расподела дипломатских зграда. Састанак који је планиран за средину септембра у Сарајеву је отказан, а нови није договорен. На наредном састанку држава-сукцесора, како сазнајемо, Србија ће тражити и да се поништи договор о уступању Сарајеву хектара земљишта у Анкари, које је Кемал Ататурк поклонио краљу Александру, као и зграде која је реплика зграде на Андрићевом венцу, у којој се налази Председништво.