Отворио фабрику у Кини, јер у Црној Гори неће нико да ради

Жеља ми је била да отворим погон за керамичке сувенире у Црној Гори, али би то била немогућа мисија, каже Благоје Бата Ковачевић.

Република Српска 04.10.2013 | 13:48 Жеља ми је била да отворим погон за керамичке сувенире у Црној Гори, али би то била немогућа мисија, каже Благоје Бата Ковачевић.Док се фабрике затварају и црногорска привреда све више слаби, пример Никшићанина Благоја Бата Ковачевића залази у домен немогућег. Наиме, он је отворио фабрику у Кини, јер у Црној Гори неће нико да ради! Ковачевић је први држављанин Црне Горе који је отворио фабрику керамичких сувенира у далекој Кини, у којој марљиво ради чак 200 запослених. Како каже, жеља му је била да погон отвори у Црној Гори, али би то била немогућа мисија. Иако погон, који је са својим партнером отворио пре седам година у централној Кини, никада није посетио јер има страх од авиона, премештање производње сувенира на Далеки исток било је једино решење. Бато каже да ни у Србији, а још мање у Црној Гори, нема људи способних и вештих да раде керамичке сувенире. “Све што тамо производимо су наше идеје. Све смо осмислили, од изгледа до натписа, наше је комплетно ауторску дело. Сваке године избацимо 30 до 50 нових артикала. Сада имамо нешто око 450 сувенира у понуди. Радимо мотиве из целе Црне Горе, од Колашина, Жабљака, Мојковца, до Будве, Улциња и осталих наших туристичких дестинација. У свим градовима имамо наше пословне сараднике и партнере, који озбиљно раде свој посао, и практично смо сви пријатељи”, истиче Бато. На питање због чега није било могуће погон за производњу сувенира од керамике отворити у Црној Гори, Ковачевић одговара да код нас нема радне снаге. "Није у питању где је јефтинија радна снага, једноставно овде нема људи који хоће да раде. Није само у питању ова наша бранша. Нажалост, у било којој другој бранши нема људи који би радили посао. Данас имамо отприлике у Црној Гори 30.000 незапослених, толики број радника смо летос увезли из окружења да ради преко сезоне. Нама овде у фирми ради нешто више од 20 запослених, од којих је само троје из Црне Горе. Имамо константан проблем да нађемо раднике. Ми смо покушали и кренули да радимо производњу у Србији, јер смо мислили да тамо људи имају традицију са керамиком, али смо изгубили годину и по две, тражећи људе. У Црној Гори то би била немогућа мисија“, сматра Ковачевић.