У великим фирмама БиХ ради 40 одсто запослених

Од укупног броја људи који званично имају посао у БиХ готово 40 одсто њих ради у великим компанијама са више од 250 запослених, док су далеко мањи постоци запослених у секторима малог, средњег и микро предузетништва, указали су посљедњи подаци Агенције за статистику БиХ.

Република Српска 28.09.2013 | 09:51 Од укупног броја људи који званично имају посао у БиХ готово 40 одсто њих ради у великим компанијама са више од 250 запослених, док су далеко мањи постоци запослених у секторима малог, средњег и микро предузетништва, указали су посљедњи подаци Агенције за статистику БиХ. Структура која указује да је највећи број радника запослен у великим компанијама, према мишљењу стручњака, није повољна. Они истичу да је у развијеним европским земљама, без обзира на постојање великих корпорација, сектор малог и средњег предузетништва носилац привредног развоја и у просјеку запошљава око 90 одсто радника. Прецизне цифре Агенције за статистику БиХ кажу да чак 38,3 одсто запослених у БиХ ради у великим предузећима. Најмањи број од укупног броја запослених у БиХ, њих 11,6 одсто, ради у микропредузећима, односно у фирмама које броје до десет запослених. У малим предузећима, која броје између десет и 50 радника, ради 20,8 одсто радника, док проценат запослених у средњим предузећима, онима која броје између 50 и 250 радника, износи 29,3 одсто, указала је статистика. Дуљко Хасић, економски стручњак Спољнотрговинске коморе БиХ, каже да БиХ структуром запошљавања у великој мјери одудара од слике развијених европских тржишних економија. "У БиХ веома значајан дио државног капитала, бар у случају ФБиХ, није прошао кроз власничку трансформацију, тако да је огроман број радника запослен у електроенергетском, јавно-комуналном и комуникацијском сектору. Ово је у сваком случају утицало на то да коначни показатељи буду на страни броја запослених у великим компанијама", каже Хасић. Он је истакао да би се хоризонталним и вертикалним повезивањем малих и средњих с великим привредним системима у БиХ могла створити далеко боља перспектива за развој хиљада малих предузећа. "Ми, нажалост, још значајније нисмо ушли у фазу таквог увезивања иако имамо могућности", констатовао је Хасић. Према његовим ријечима, и даље велику кочницу отварању значајнијег броја малих и средњих бизниса представља и веома неповољан пословни амбијент у БиХ. "Никако не треба занемарити чињеницу да се пред предузетницима који планирају да покрену бизнис, без обзира на спроведене 'гиљотине прописа' и тзв. булдожер револуције, налази низ препрека, тако да фирму могу регистровати тек за око 40 дана. Поређења ради, Македонија је вријеме потребно за оснивање фирме свела на свега два дана", каже он. Хасић је додао да додатну препреку пословању, поред лоше пословне климе, представља изузетно промјењив и нестабилан политички амбијент, те веома изражен проблем са сивом економијом. Слободан Марковић, директор Агенције за развој малих и средњих предузећа РС, каже да, према њиховим подацима, у великим фирмама у РС ради око 25 одсто од укупне цифре запослених. "Ипак, наша статистика се разликује од оне на нивоу БиХ, јер ми у тим индикаторима искључујемо финансије и јавна предузећа", констатовао је он. Марковић је додао да је у РС у области малог и средњег предузетништва запослено око 75 одсто радника, те да се та структура није значајније мијењала у протеклих неколико година. "Лоше је што је због кризе било доста отпуштања радника управо из области средњег предузетништва. У РС би било добро да овај сектор добије мало снажнији 'вјетар у леђа', поготово у смислу отварања ка ино-тржиштима", рекао је Марковић.