ТВ Бастиља - ојачавање попуцалих темеља

Милорад Додик смијенио је Драгана Давидовића са чела РТРС-а и на његово мјесто поставио самог себе.

Република Српска 28.09.2013 | 06:57 Милорад Додик смијенио је Драгана Давидовића са чела РТРС-а и на његово мјесто поставио самог себе. Гола сила пресудила је Давидовићу, а Додик је његову декапитацију најавио и потврдио 5. септембра ове године, када је на новинарско питање о смјени шефа Јавног сервс лаконски одговорио: "Питајте ме то 25-ог па ћу вам рећи"! Показало се да Додик није слагао. (Бар једном!). Смјеном Давидовића и потпуном узурпацијом Јавног сервиса, Додик је заокружио и завршио етапни државни удар, јер је већ раније преузео функције премијера и свих министара; овладао парламентом; СНСД претворио у личну преторијанску гарду. и самовољно одлучује о свему. Сви наведени поступци омогућавају Додику да у наредних годину дана интензивно води изборну кампању, максимално користећи све ресурсе овог ентитета, што би му, како сматра, требало омогућити још један четворогодишњи мандат на челу РС, а самим тим и толику временску аболицију од истрага због недјела која је починио. А којих има за енциклопедију. Јавни сервис је већ готово петнаест година под потпуном контролом СНСД-а, али је, након локалних избора на којима је Додикова странка тешко поражена, постало јасно да РТРС више није оруђе које доноси побједу. Гледаност и утицај те куће у протеклих пар година доживјели су крах, а медијском сценом овог ентитета суверено влада БН ТВ, (медијски колац у Додиковом оку), што је додатно убиједило аутократу и његове савјетнике да Давидовић мора отићи. И отишао је, а усековање његове главе указало је на неколико значајних процеса што се одвијају унутар Режима: прије свега, Додика и окружење опхрвао је паничан страх од наредних избора и сматрају да нико, па ни они који су попут Давидовића, колико до јуче, били ковачи свих његових побједа, више немају нити могу шта дати на том пољу. Неки око Додика сматрају да то смијењени ни неће, што свједочи о потпуној параноји, у којој се најближи сарадници проглашавају непријатељима и немилосрдно сатиру. Потврда је то и тешких сукоба и раскола унутар владајућег ганга, који се више и не крију. Режим немилосрдно ждере своју дјецу, а Давидовић је један од најкрупнијих залогаја. Много већи од, рецимо, Александра Џомбића. Давидовић је буквално отјеран са чела РТРС-а, иако су његове заслуге за успостављање болесног, накарадног и ненародног Режима огромне. Његов начин владања Јавним сервисом био је кључан за велике СНСД-ове побједе (2006. и 2010.) и метаморфозу Додика у аутократу, без милости и морала. Давидовић је годинама трпио и истрпио жестоке и немилосрдне ударе, оспоравања, понижења..., али никада није имао дилеме да Додик мора доћи на власт нити, касније, да је нужно успоставити тоталитарни Режим, који ће скашити сваки другачији став, па и мисао. Захваљујући РТРС-у Додик је данас то што јесте. Ту нема дилеме. Међутим, СНСД Давидовића никада, упркос свему што је починио за њих, није доживио као свог. Увијек је третиран као страно тијело, прираслина што је доплутала из "баруштине", нежељени мајстор (мрака) доведен да обави посао и што прије нестане... Давидовић је изреченог одувијек био свјестан и чинио све да то промијени. Није му успјело, јер су се на крају понијели према њему као према слуги; на начин на који су га све ове године и третирали. Давидовић је (у медијској сфери) поднио највећи терет и реализовао изузетно тешке послове, којих нико у СНСД-у није хтио, али није ни смио да се ухвати. Давидовић је био министар вјере у пет влада Радована Караџића, а након раскола у СДС-у и тадашњем врху РС који се десио половином 1997., он поткрај те године даје оставку и напушта овај ентитет. Преселио се у Србију. Након што је Додик јануара 1998. године постао премијер, суочио се изузетно тешким проблемима на медијском пољу. Тадашњи СРТ био је подијељен на два дијела, од којих је један контролисао Додик (студио у Бањалуци), а други СДС (студио на Палама). Српска новинска агенција била је смјештена на Палама и под пуном контролом Момчила Крајишника. Нико се није усуђивао ни помислити да је преузме. Тада су се Рајко Васић и Анђелко Козомара "сјетили" Давидовића, нашли га у Сртбији и понудили му посао: бићеш именован за директора СРНЕ, али је мораш иселити са Пала. Речено учињено, Давидовић је, упркос бројним проблемима и притисцима, тај задатак испунио и СРНУ преселио у Бијељину. Након тога, 2002. године именован је на чело РТРС, а по самом доласку, без милости, је отпустио преко 160 упосленика те куће. Било је то дубинско чишћење свих оних за које се сматрало да су блиски СДС-у. Од тада, па све до 25. септембра ове године, он је од РТРС стварао СНСД-ов бастион, медијски ВБР што се, без милости, обрачунавао са Додиковим противницима и критичарима, али и са Давидовићевим "личним непријатељима". Информативни програм те куће својеврсна је мјешавина макијавелизма, конструкција, лажи и полуистина, препраних информација у 27 режимских вода, хињеног и исфорсираног национализма/шовинизма., обогаћена нарученим анализама, освртима, коментарима, погледима, сматрањима, ставовима разноразних дилетаната/пацера/незналица/квазианалитичара., што ни у једном иоле нормалнијем друштву не би могли добацити до паркинга Јавног сервиса, а камоли износити ставове у програму те куће. РТРС је потпуно контаминирао медијски простор РС, а учинила је то уредничка а цапелла, састављена од напирлитаних спонзоруша, предебелих карлеуша-реплика, ноторних коцкара и пробисвијета и осталог полуписменог башибозука, који одреда имају само једну карактерну црту - спремни су по наредби "с врха" учинити све, баш све, како би сачували позиције о којима нису могли ни сањати, јер су интелектуално сакати и неспособни за било шта, осим за послове служинчади. Давидовић је створио систем којим је суверено владао, оруђе којим је немилосрдно плашио/рушио/уништавао све оне на које је Режим прстом упирао, механизам што је мљео без милости о успјесима/потхватима/историјским улогама/ националним супервриједностима. нововјераца, организам који је размишљао само једном главом - његовом. На крају му се то осветило, јер та машина није издржала амбијент настао након нестанка новца од продаје Телекома, општу осиромашеност, бесперспективност, бројне афере., црнило Режима, чије је зло ткање све гушће и гушће. Једноставније речено, РТРС није могла бити и режимска и гледана, а неко је морао платити цијену губитка локалних избора и пада рејтинга владајућег СНСД-а и самог Додика. Зато је Давидовић морао да оде. Прецизније, зато је отјеран. Повукао се без икаквог отпора, а једино је на београдском "Фо Нет-у" осванула вијест о његовој смјени, из које се види да то није учинио својом вољом. "Медији су током дана објавили како је Давидовић смијењен од стране Милорада Додика, те да ће његово мјесто заузети Рајко Радовановић, члан Управног одбора РТРС, што би рекло да је оставка изнуђена. Извори блиски РТРС наводе да се Давидовић повукао због великог притиска владајућег СНСД на програм Јавног сервиса", наведено је у тој вијести, чији су креатори "извори" блиски лично Давидовићу. Овако конципирана вијест, крик је пораженог/пониженог и отјераног Давидовића, особе за којом нико неће жалити. Питање је, наравно, да ли је Додик, по себе, повукао прави потез смјењујући челника РТРС-а? Ни случајно, учинио је катастрофалну грешку, јер они који ће водити Јавни сервис након Давидовићеве декапитације нису му дорасли ни до кољена у било ком погледу. Посебно не на пољу битке/рата за интересе Режима, гдје је Давидовић постигао врхунске резултате. Неко ће рећи - уништио је Јавни сервис, али да се не лажемо - та кућа никада није ни била Јавни сервис, већ је од свог настанка била платформа владајуће олигархихе -до половине 1997. СДС-а, након тога СНСД-а. Ма шта ко мислио о бившем челнику РТРС-а, његов одлазак огроман је губитак за Режим, а он је најмање крив за пад гледаности и рејтинга олигархије. Чак ни особи изванредних и врхунских манипулативних способности и неспорне интелигенције (нажалост, снажно усмјерене ка негативизну) и образовања, што Давидовић јесте, није било могуће одржати високе рејтинге ганга у ситуацији када се отворено краде "из оба ока" и јавно отима из тањира. РТРС ће у времену које долази забиљежити потпуни суноврат и изгубити и оно мало утицаја, који је имала за Давидовићевог времена. (Што је, по општи амбијент, изванредан ходограм.) Након одласка Давидовића, намеће се питање да ли је Жељко Копања, који је био највећа политичка снага и заштита бившег челника РТРС-а, поражен у обрачуну са супротстављеном му медијском линијом, која се формирала унутар Режима и у последње двије године чини све да преузме одлучујућу улогу у креирању јавног мнења из руку власника "Независних новина" и "Гласа Српске"? Ту групацију предводи Славко Митровић, Рајко Васић јој је ударна игла, а у њу спадају и Додикови медијски савјетници Перо Симић и Биљана Бокић, који хистерично оптужују Копању за сва злодјела, од рекета до националне издаје. Они су до сада владали СРНОМ, а од сада ће водити и РТРС. Копања није поражен. Он је одлучио да Давидовић иде и без његове подршке тај посао Додик није могао обавити, ма колико се "новоталасна" режимска медијска струја упињала показати ствари другачијим. Копања и даље има уплив у РТРС, преко члана УО те куће Антона Касиповића, а, након свега, јасно је да се свјесно макнуо у страну, јер је то најефикаснији начин да се на дјелу покаже колико "нови талас" нема појма ни о чему, понајмање о функционисању РТРС-а. "Независне" и "Глас" и даље ће подржавати Режим, истина у нешто умјеренијој форми него донедавно, а ускоро ће се појавити нови штампани медији, радикалног садржаја усмјереног против критичара Режима, који ће бити третирани у програму РТРС-а, као што је то до сада био случај са Копањиним издањима. Наредну изборну СНСД-ову и Додикову кампању дефинитивно, по први пут након 1997. године, неће осмислити и водити Копања, што је, ваљда, јасан доказ шта он мисли о њеној успјешности. Након свега, Додик може слободно рећи: ја сам вас створио, ја ћу вас и уништити. Помоћи у властитим редовима за испуњење ове мисије му не недостаје.   хттпс://слободанвасковиц.блогспот.цом/