Турска и БиХ поново мире муслимане у Србији

Република Српска 25.09.2013 | 07:30

Вишегодишња, мање или више тајна, иницијатива Дијанета (Уред за верске послове) при турској влади за обједињавање две исламске заједнице у Србији добила је ових дана и легитимитет, у подршци Ријасета Исламске заједнице БиХ реис ул улеми Хусеину Кавазовићу да формира Радну групу која ће наредних месеци радити на том послу. Члановима Ријасета је, наиме, најпре у среду презентирана информација о посети делегације те верске заједнице Турској и разговорима о заједничком интересу да две исламске заједнице у Србији поново буду јединствене. Изражавајући забринутост за стање међу муслиманима у Србији, Ријасет ИЗБиХ је нагласио да је, како је саопштено на званичном порталу те верске заједнице, ИЗуС којом руководи главни муфтија Муамер Зукорлић “њен органски део”. Отуда, како је наведено, трајни интерес и определење Ријасета за очување јединства муслимана на том подручју. “Ријасет Исламске заједнице је поновио да је Споразум из Анкаре од 10. октобра 2011. године, како га је одобрио Сабор Исламске заједнице у БиХ, основа за повратак јединства исламских заједница у Србији и да је формирање нових верских заједница или очување нелегалних неприхватљиво решење”, наводи се у саопштењу. Зато је, додаје се, поглавару бошњачких муслимана дата пуна подршка да формира Радну групу за разговоре у циљу повратка јединства Исламској заједници у Србији. Радна група ће, како се наводи, по обављеном послу извештај поднети Кавазовићу и Ријасету. Истовремено, Ријасет је одао признање Дијанету на подршци у тражењу решења за тешкоће муслимана на подручју Србије, али и исказао признање на успесима које је постигла Зукорлићева Исламска заједница у Србији. Ријасет је, како се наводи, затражио од Мешихата и Сабора, односно Зукорлића да дају свој пуни допринос повратку јединства ИЗ на подручју Србије. Ријасет је, међуитм, закључио да реис ул улема, поступајући по својим овлашћењима и у складу са Уставом ИЗ, не може бити лимитиран ставовима нижих органа те верске заједнице. Управо овај закључак мого би се разумети као директан одговор на услов Зукорлићевог Мешихата да “Кавазовић, као врховни поглавар, може преузети одговорност, али и ризике прихватањем разговора о јединственој исламској заједници”, али и да у тим разговорима не могу учествовати они који су "учествовали у покушају њеног разбијања почетком октобра 2007. године”. Тај и још дванаест услова доставио је Зукорлићев Мешихат Кавазовићу две седмице пре него је он добио подршку да формира Радну групу за разговор о помирењу две исламске заједнице. Зукорлићев Мешихат је, наиме, подржао иницијативу за враћање јединства исламским заједницама у Србији, али и захтев да Кавазовић заштити тај мешихат и муслимане у Санџаку од притисака турског Дијанета, односно првог човека те верске канцеларије Мехмеда Гормеза на ИЗуС. Мешихат је осудио притиске и мешање Дијанета, односно Гормеза у унутрашње ствари ИЗуС, а посебно оснивање фонда за финансирање, како се тврди, противника главног муфтије у Санџаку. Од премијера Турске Реџепа Тајипа Ердогана, Зукорлићев Мешихат је затражио да предузме мере којима би зауставио Гормеза у, како се наводи, злоупотреби службеног положаја. Две исламске заједнице, Зукорлићева ИЗуС и Исламска заједница Србије (ИЗС), на челу је реис ул улема Адем Зилкић, нису се јавно одредиле према подршци Кавазовићу за формирање Радне групе за разговоре о њиховом помирењу. И док Турска и БиХ по ко зна који пут покушавају да помире две опције исламске заједнице, у Санџаку је организована “трећа опција”, коју чине незадовољни имами из две постојеће исламске заједнице. Отуда уверење дела санџачке јавност да од разговора о помирењу, односно уједињењу неће бити ништа. А, ако до разговора, ипак, дође и, ако они резултирају договором, до обједињавања би могло доћи до краја године, с тим да на челу те јединствене исламске заједнице, како се тврди, неће бити ни Зукорлић, ни Зилкић. У Ријасету ИЗС су, кажу, спремни на разговор, али ни по коју цену неће прихватити било какав договор који би могао бити на штету концепта и аутономије те верске заједнице. Како кажу, они на то немају право јер би тиме потрли историјско постојање муслимана на овом простору. С друге стране Зукорлићева ИЗуС би до краја године требало, како је најављено да организује изборе за председника мешихата коју у овом тренутку обавља главни муфтија. Да ли ће Зукорлић прилагодити Устав ИЗуС и омогућити себи да и даље буде на челној функцији или ће је можда, ипак, препустити неком другом? Да ли ће он на захтев Турске морати да напусти Србију, јер га сматрају јединим реметилачким фактором обједињења и помирења? Да ли ће се Зукорлић оцепити од ИЗБиХ због тога јер у Кавазовићу нема подршку какву је имао у бившем поглавару Мустафи Церићу? Или ће, можда, ипак, одлучити да скине ахмедију (имамску капу) и џумбе (имамску одору) и коначно пуним замахом упливати у политичке воде тако што ће преузети вођство над двема обједињеним бошњачким странкама - Бошњачке демократске заједнице Санџака, односно његова два дела – северног српског и јужног црногорског, где је формирање такве странке у току - која ће се залагати за Санџак као прекограничну регију? Све су то питања која - засад - немају одговор.