ЦИА: Незадовољство Милошевићем - шанса странцима

Република Српска 25.09.2013 | 11:22

Пуна имплементација Дејтонског споразума с циљем стварања мултиетничке државе по узору на пријератну БиХ у којој би Муслимани, Срби и Хрвати заједно живјели није могућа, оцијенио је Норман Шиндлер, замјеник директора ЦИА, у меморандуму од 27. октобра 1996. године. На насловној страници овог меморандума стоји биљешка руком са нечитким и неразговијетним потписом да је меморандум "једна од најбољих ствари коју сам икад прочитао", те у наставку стоји да би "ова питања желио расправити с њим", не наводећи на кога мисли, али с обзиром на то да је наслов "Бијела кућа", врло је могуће да се односи на тадашњег предсједника САД Била Клинтона или на Сендија Бергера, његовог савјетника за безбједност, чије име се такође наводи. У меморандуму се налази неколико занимљивих ствари које бацају ново свјетло на постдејтонску БиХ. Примјера ради, меморандум истиче да Хрвати треба да добију свој ентитет. "Могло би бити могуће створити трајну 'мултиетничку државу' ако би Срби, Хрвати и Бошњаци имали одвојене ентитете", истиче се у меморандуму, и то тако да, како пише, хрватски и бошњачки ентитет творе лабаву федерацију. Занимљива је забиљешка да је такав развој догађаја "нешто што тренутно постоји као дио имплементације Дејтона". Као један од изазова наводи се да Срби и Хрвати и даље настоје да се отцијепе од БиХ, а да Муслимани јачају своје војне капацитете. Веома занимљива је и забиљешка да подјеле између руководства Републике Српске и Милошевића "међународној заједници пружају изванредну прилику". "Босански Срби можда мисле да би се евентуално ујединили са Србијом, али подјеле њихових лидера елиминишу такву могућност барем у догледно вријеме, и повећавају њихову кооперативност са босанским централним властима, па макар у почетку у минималном обиму", наводи се у извјештају. На самом почетку документа наведено је да је аутор оптимиста у вези с будућношћу БиХ, упркос што је већина креатора политика у Вашингтону песимистична. Меморандум, такође, открива подјеле између различитих агенција. Повод за подјеле је питање да ли СФОР, који је наслиједио ИФОР, треба да се укључи у дио провизија Дејтонског споразума о повратку избјеглица и слободи кретања. "Сви схватају да би потпуна имплементација ових одредаба захтијевала слање пуно већих војних снага од онога што је било ко у америчкој влади спреман да прихвати. Дебата се води о томе треба ли ове провизије напустити", истиче се у меморандуму. Једна група доносилаца одлука који заговарају имплементацију ових одредаба сматра да је слобода кретања и повратак избјеглица од суштинског значаја за стварање мултиетничке државе. "Други сматрају да би слободу кретања и повратак избјеглица било тешко остварити у пракси, и да би, у стварности, то распирило етничке тензије, чиме бисмо поништили све до сада урађено", наводи се у документу. Аутор се нада да би економски развој и јачање осјећаја надмоћности Срба у њиховом ентитету до ових циљева могли довести сами по себи. "Што су више Срби сигурнији у њиховом осјећају доминације у Републици Српској, можда би пристали да дозволе да се дио избјеглих и расељених врати. То би било нешто најбоље чему бисмо се могли надати. Мислим да је то оствариво у наредних неколико година ако српски руководиоци остану подијељени, међународна заједница остане активно укључена у БиХ, а да се Дејтон имплементира флексибилно", наводи се у документу. Истичући да је "флексибилно тумачење Дејтона" кључно, навео је да му је сужен простор због песимизма главних доносилаца политичких одлука у Вашингтону у вези с чињеницом да, иако је војни дио споразума у потпуности имплементран, проблеми постоје у цивилном дијелу. Поново напоменувши да би војно наметање повратка избјеглица и слободе кретања било тешко оствариво, истакао је да треба наставити користити подјеле међу Србима. Договор Холбрук - Караџић ипак постоји? Након мисије Ричарда Холбрука у БиХ половином јула 1996. године у БиХ, Радован Караџић је престао са јавним појављивањима, свједочи Џон Ганон, замјеник директора ЦИА, пред Одбором за безбједност Америчког конгреса 23. јула 1996. године. "Након мисије Дика (Ричарда) Холбрука прошле седмице, Караџић је 19. јула најавио да ће напустити позиције предсједника странке и власти и престати са јавним појављивањима. Са 22. јулом, од 19. јула ниједан медиј више није извјештавао о Караџићу", наводи се у документу.