Хрватска ксенофобија према Србима

У Хрватској постоји незанемарив степен ксенофобије која се мора озбиљно схватити и на чијем се уклањању мора радити, премда већина грађана декларативно не подржава дискриминацију странаца, показала су истраживања Центра за мировне студије чији су резултати представљени данас на конференцији за штампу у Загребу.

Република Српска 20.09.2013 | 21:04 У Хрватској постоји незанемарив степен ксенофобије која се мора озбиљно схватити и на чијем се уклањању мора радити, премда већина грађана декларативно не подржава дискриминацију странаца, показала су истраживања Центра за мировне студије чији су резултати представљени данас на конференцији за штампу у Загребу. У истраживању, које је спровела агенција Таргет током маја и јуна 2013. на национално репрезантативном узорку од 800 испитаника, грађани су показали углавном пођеднак степен ксенофобичности и благонаклоности према досељеницима, али је 63 одсто испитаника показало страх да би им досељеници могли узети посао и да странцима интерес Хрватске неће бити на првом месту, казао је сарадник Таргета Антон Вукелић. Позитиван став већине према мултикултурализму и подршка заштити од дискриминације нешто су слабији кад су у питању једнака права на запошљавање. Испитивања су показала да изнад 20 одсто становништва показује ксенофобију према другим нацијама, расама и скупинама, при чему највише, 44 одсто, према Ромима, а најмање, 14 одсто, према досељеницима из западних земаља Европске уније. Грађани Хрватске прилично велику ксенофобију показују према скупинама с којима имају искуства суживота, на пример, према Србима (38 одсто), али и онима с којима нису долазили у додир, као са Кинезима (32 одсто) и Арапима (27 одсто), објављено је данас на регионалном пословном порталу СЕЕбиз Хрватска. Треба, међутим, напоменути да се овде ради о ставовима испитаника и да то не значи да су они спремни на деловање, упозорио је Вукелић. Сара Лалић из Центра за мировне студије је рекла да је право време да се Хрватска озбиљно посвети решавању тог проблема, с обзиром да улазак у ЕУ отвара могућност већег досељавања странаца и да би тешка економска ситуација могла бити окидач за још већу нетрпељивост. Она је посебно позвала политичаре, институције и медије да се тиме позабаве. Народна правобранитељица Лора Видовић је захвалила Центру на овом истраживању, оценивши да је обавио сјајан посао. Без озбира што се ради тек о једном истраживању, његова важност је велика, казала је она. Њена канцеларија је прошле године добила око 200 притужби грађана, а, сем тога, добија информације од удружења и податке истраживања, што све указује да Хрватска не може бити задовољна и да треба да интензивира едукацију и примену антидискриминаторског законодавства, закључила је Лора Видовић.