Како су гласали посланици у Европском парламенту?

Посланици земаља које су најпогођеније лажним азилантима са западног Балкана у Европском парламенту углавном су били против увођења механизма за суспензију безвизног режима, показује листинг гласања ЕП-а.

Република Српска 14.09.2013 | 12:06 Посланици земаља које су најпогођеније лажним азилантима са западног Балкана у Европском парламенту углавном су били против увођења механизма за суспензију безвизног режима, показује листинг гласања ЕП-а.  Подсјећамо, механизам је усвојен на приједлог европских народњака (ЕПП), а предвиђа могућност враћања виза од стране Европске комисије уколико знатно буде повећан број азиланата. Тако је од 20 посланика Шведске, земље најпогођеније лажним азилантима из нашег региона, само пет гласало за увођење механизма. Од 99 њемачких посланика, земље која је такође јако погођена лажним азилантима, само их је 41 гласало за увођење. Занимљив је податак да је Мартин Шулц, предсједник ЕП-а, који је водио процедуру у вези са гласањем, сам одбио да гласа. Мање од пола белгијских посланика је подржало ове мјере, док је једино од шест луксембуршких посланика њих четворо подржало мјере. Француска и Холандија су имале најтврђи став приликом изгласавања укидања визног режима за БиХ и Албанију, иако саме нису погођене балканским азилантима. Управо на њихово инсистирање, Европска комисија је 2010. почела рад на механизму за праћење имплементације безвизног режима, што је почетак рада на увођењу клаузуле о суспензији безвизног режима. Од 74 посланика из Француске, 43 их није подржало увођење механизма суспензије, а од 26 холандских, њих чак 16 је било против или суздржано. За разлику од њих, огромна већина посланика из Бугарске и Румуније, земаља које још нису чланице шенген зоне, подржала је увођење механизма. Истине ради, треба рећи да њима одговара дио документа који се односи на реципроцитет визног режима, али он одговара и Хрватској и другим земљама које имају визни режим са неким великим државама свијета па ипак у већој мјери нису подржале овај документ. Иако Ирска уопште није чланица Шенгена, нити намјерава то постати, седам од 12 посланика је подржало суспензију безвизног режима, док је, за разлику од њих, само шест британских посланика, од укупно 73, земље која се такође не намјерава придружити Шенгену, гласало за ове мјере. Од хрватских посланика, највише их је из СДП-а подржало увођење механизма суспензије, док су странке десног центра, ХДЗ и праваши, углавном биле против. Од пет хрватских посланика СДП-а само један је био против увођења механизма, док је од четири ХДЗ-ова посланика само један био за. Тонино Пицула, члан СДП-а и бивши министар вањских послова, био је уздржан. Десничарка Ружа Томашић, чланица Хрватске странке права Др Анте Старчевић, била је против механизма суспензије. Од словеначких посланика, очекивано, Тања Фајон је била против, али је Јелко Кацин, који се увијек јавно залагао за европске интеграције западног Балкана, био уздржан. И Њемица Дорис Пак, која се такође радо представљала као пријатељ западног Балкана, била је уздржана. Аустријанац Ханс Свобода је одбио подржати увођење каузуле и гласао је против. Дорис Пак нам је јуче објаснила да је у почетку заједно са Фајоновом гласала да усвајање овог закона буде одгођено, али да је након детаљног појашњења свих чињеница промијенила мишљење. "Разумијем бриге госпође Фајон, али моје колеге су ми објасниле како ствари стварно стоје и да ствари нису онакве каквим их она представља. Тада сам увидјела да опасности које брину госпођу Фајон не постоје. Постоји много међукорака због којих мислим да се оно чега се ви плашите на крају неће десити", објаснила је Пакова. Кацин нас је упутио на саопштење које је издао, а у којем истиче да тема гласања није било увођење виза, него само усвајање механизма за суспензију безвизног режима за оне земље које не могу да се изборе с проблемима везаним за имплементацију безвизног режима. Такође, рекао је да овај документ важи само до 2016. за Србију, односно 2017. за БиХ и Албанију. У Клубу ХДЗ-а су нам рекли да поштују став ЕПП-а, чији су члан, али да су гласали против јер би гласање "за" штетило интересима БиХ. Неће бити уведене визе Фахрудин Радончић, министар безбједности БиХ, и Ивица Дачић и Рашко Коњевић, министри полиције Србије, односно Црне Горе, вјерују да неће бити угрожен безвизни режим за земље западног Балкана. Њих тројица су поручила да институције држава раде све из својих надлежности како не би дошло до увођења виза.