Игра престола, задња сезона

"Ми смо практично на нивоу БиХ прекинули партнерски однос са СНСД-ом по њиховој жељи", лаконски је Младен Босић, предсједник СДС-а, озваничио крај Платформе Савеза независних социјалдемократа и Српске демократске странке о усаглашеном дјеловању ове двије странке у институцијама БиХ.

Република Српска 12.09.2013 | 23:17 "Ми смо практично на нивоу БиХ прекинули партнерски однос са СНСД-ом по њиховој жељи", лаконски је Младен Босић, предсједник СДС-а, озваничио крај Платформе Савеза независних социјалдемократа и Српске демократске странке о усаглашеном дјеловању ове двије странке у институцијама БиХ. Платформа није доживјела свој трећи рођендан (потписана 22.11.2010.), а њен крај је још у јануару ове године најавио Милорад Додик. Он је у интервјуу СРНИ (02.01.2013.) тада осуо паљбу по СДС-у, не бирајући ријечи.  "Зато водећа опозициона партија СДС, која је огрезла у свим врстама криминала и корупције, која је планетарно била позната по лоповлуку, сада покушава да се прикаже као главни борац против корупције и криминала", рекао је тада Додик. Рекао је он још штошта увредљиво, али СДС-у није одговарало његово "јануарско прољеће", те су остали "вјерни" Платформи још осам мјесеци, док Додику није "прекипјело", па је најавио крај те приче захтјевом за смјеном Мирка Шаровића, СДС-овог играча у Савјету министара БиХ. СДС је овај пут прихватио бачену рукавицу и одјавио се из Платформе. Прича око Шаровића само је згодан повод за раскид савеза, узроци су много дубљи и засновани су на убјеђењу Додиковог штаба да дугом и исцрпљујућом изборном кампањом, која је данас и (не)званично почела, могу добити наредне изборе. Или, најмање, "изгурати" Додика за предсједника, што би представљало изузетну побједу и што им је циљ свих циљева. Додик има и финансијске и медијске и сваке друге ресурсе за једногодишњу битку, док је питање да ли СДС има адекватну логистику да успије одговорити наметнутом изборном мегапројекту, упркос чињеници да се понашају као да су спремни за тај маратон. Лидер СНСД-а већ је у доброј мјери у протеклих осам мјесеци подесио механизам који би га требао изнијети до новог предсједничког мандата: отјерао је Александра Џомбића, који је почео показивати знакове самосталности, и именовао Жељку Цвијановић за премијера, чиме је Владу РС претворио у једну од помоћних служби предсједничког кабинета; У СНСД-у је сасјекао сваки утицај других високих функционера (Небојша Радмановић, Игор Радојичић.), и "унаприједио" странку у сопствену преторијанску гарду; Начинио је и дубоке резове у режимским медијима, потпуно их стављајући у своју личну функцију, а у припреми је и излазак нових штампаних гласила, што би требала припомоћи његовом побједничком походу (већ су направљене програмске шеме режимских медија, који ће се у наредној години бавити аферама из времена власти СДС-а и ПДП-а, док ће посљедњих осам година бити опјевано оптимизмом, развојем, успјесима...). Питање је и да ли ће све ове промјене у режимским гласилима моћи да надокнаде огромну инферирорност тих медија спрам врло утицајне БН ТВ, која није наклоњена властима?! (Ова раван је друга тема и о њој шире ускоро). Позиционирајући фигуре на овај начин, Додик се сам понудио за изборну игру под насловом "За и против Додика", али то и не чуди, јер је очекивао/очекивано да опозиција наступи под тим геслом. Свим што је учинио Додик емитује да посједује још увијек реалну политичку снагу, и то је ноторна чињеница. Са друге стране, СДС демонстрира до сада невиђену озбиљност и темељан приступ, а најинтересантије од свега је да је Младен Босић одлучио да на овим изборима потпуно преузме ствар у своје руке. Било је то и раније, али ни близу толико јавно као сада. Након готово осам љета на челу СДС-а (најдужи предсједнички стаж у странци), Босић се почео понашати и дјеловати као лидер, одступајући од годинама прокламоване политике да "СДС није лидерска странка". Квалитетан потез, јер Додику се може супротставити само појединац, који показује лидерске манире, а никако колективитет (који би стао иза неког свог члана из другог круга утицаја), па макар се радило и о једној од најјачих странака у земљи. Дефинитивно напуштање "Лагранжове тачке" и поприличан број снажних медијских иступа у којима је оштро критиковао СНСД и Босићева спремност на отворену битку "један на један" својеврсна је најава његове предсједничке кандидатуре на нивоу РС и већ је сада тешко за повјеровати да ће СДС напаравити невиђену глупост и номиновати неког другог кандидата, а не предсједника странке. И Босић је, попут Додика, посљедњих осам мјесеци чистио у странци, па је уочљива маргинализација СДС-ових политичких пацера/незналица/ултраша/комедијаша, што су једно вријеме (до уназад пар мјесеци) доминирали јавном сценом. Додик и Босић, двије најјаче политичке фигуре су позициониране, а исход тог обрачуна одредиће њихова умијешност у три сегмента - политици, економији и Србији. У политичкој равни, Босић&цо имаће врло мало шанси да надиграју Додика. Са аспекта просјечног (српског) гласача из РС, он је одлично водио политику спрам "непријатеља" - Сарајева, Вашингтона, Брисела, и "пријатеља" - Русије, Србије. То што је Додикова политика кратког даха и што ће се, дугорочно, осветити Србима, у овом тренутку не игра никакву улогу у међусобном огледању снага позиције и опозиције. Из простог разлога што народ није аналитичар, па да сједи и разматра све плусеве/дубиозе неког политичког акта, а и што опозиција није учинила ништа да раскринка Додиков (лажни) национални курс. Штавише, за право му је дао чак и СДС, јер су били у Платформи три године заједно. Неколико стидљивих изјава СДС-ових званичника да "РС нема непријатеље споља, већ унутра", никако не могу демантовати њихову подршку Додиковој "иностраној" политици. Једноставније речено, опозиција на терену политике готово нема шта да ради и то је Додиков добијен сет. Власт је најрањивија по питању економије/криминала и корупције и ту је Додиков "меки трбух", који опозиција мора што снажније ударати. Економски колапс, финансијски понор, Додикове везе са тајкунима, отворена пљачка., рак ране су власти. Узалуд Додик спрема медијску машинерију да покуша одбранити ову раван, опозиција, уколико разиграју како треба, без дилеме добија овај сет. Кључеви побједе су у Србији и њиховом односу спрам власти/опозиције. Званични Београд неће се јавно петљати у изборе, ни отворено подржати једну или другу страну, али може донијети одлучујућу превагу. Буду ли у Србији тамошње институције отвориле неку од афера, у које су умочени Додикови пријатељи (или он сам) или информацијама нахране моћне београдске таблоиде, Додик глатко губи изборе. (Неколико штих проба у таблоидима већ је било и избезумиле су Додика). Не буде ли ништа од тога, Додикове шансе да добије наредне предсједничке изборе у егалу су са Босићевим.   хттпс://www.слободанвасковиц.блогспот.цом/2013/09/додик-вс-босиц-игра-престо ла-задња.хтмл>