Како данас изгледа бивши СИВ?

Први утисак који имате када уђете у Палату Савезног извршног већа, (Палату Србије како се данас назива, мада јој званично име никад није промењено) је да се ништа није променило још од Титове ере.

Република Српска 11.09.2013 | 14:02 Први утисак који имате када уђете у Палату Савезног извршног већа, (Палату Србије како се данас назива, мада јој званично име никад није промењено) је да се ништа није променило још од Титове ере. Намештај, столарија, теписи, климатизација, све одише историјом, мада, треба напоменути и то да је све у савршено функционалном стању и дан данас. Чињеница је да се заиста ништа од ентеријера није дирало, а на томе је највише инсистирао кустос Славомир Анђелић. "Захтевао сам, а надлежни су одобрили, да се никакве промене не врше, осим повремене поправке и рестаурације намештаја, па тако овде можете седети на истим фотељама на којима су 1961. године седеле делегације Прве конференције Несврстаних земаља", објашњава  Анђелић док показује највећи салон у палати, салу Југославија. Сала је дугачка 40 метара и широка 20, а може да прими 2.500 људи. У овом својеврсном срцу палате, налази се и величанствени лустер, вероватно највећи на свету, састављен од 4.300 сијалица чија се светлост прелама кроз призме и формира боје дуге. Као уметничко дело за себе, лустер подсећа на огромно око, а невероватне бројке говоре да је пречника 18 метара и тежак чак девет тона. У овој сали се такође налазе, као и у остатку палате, дела највећих уметника тог времена – Лазара Вујаклије, Петра Лубарде, Младена Србиновића, Матије Родићија и Бошка Петровића, равноправно распоређена по зидовима "Југославије". Осим салона Југославија, у овом здању постоји још шест салона, за сваку бившу СФРЈ републику по један и интересантно је да пропорције сваког скоро да одговарају пропорцији која је та република имала у некадашњој Југославији. Занимљиво је и то да је сваки салон уређен тако да подсећа на републику којој је посвећен, иако то не значи да се у њему налазе само дела уметника из тог народа. И заиста, ако мало обратите пажњу, у салону Словеније уочићете лустере у облику сталагнита из Постојнске јаме, на тепиху у салону Србије житна поља и косовске манастире, а на фресци у хрватском салону далматински крш. Једино је салон Македоније попуњен само делима уметника из ове бивше СФРЈ републике, јер је у потпуности уређен у етно-стилу, а због карактеристичне боје, називају га и "црвени салон". Анђелић је открио да је овај салон био омиљен некадашњој тужитељки Хашког трибунала, Карли Дел Понте, и да је волела његов "кафански амбијент", јер је и сама "мераклија". Осим што је од пода до плафона испуњена уметничким делима, важно је напоменути и да је у Палати сваки предмет распоређен према мишљењу уметника, али и самих архитеката. Управо због тога, шетња кроз ово здање је заправо шетња кроз музеј јер свака слика, мозаик, фреска, таписерија, скулптура и лустер су на одређеном месту из само једног разлога, а то је да буду симбол једног, очигледно, лепшег времена.