Возачи не знају да укажу прву помоћ

Указивање прве помоћи, попут вјештачког дисања или заустављања крварења, мисаона је именица за велики број бх.

Република Српска 10.09.2013 | 10:09 Указивање прве помоћи, попут вјештачког дисања или заустављања крварења, мисаона је именица за велики број бх. возача, што представља проблем катастрофалних размјера, слажу се стручњаци.  Упозоравају да неблаговремена или нестручна реакција може да кошта живота повријеђеног учесника у саобраћају, те наглашавају да је ову област потребно што хитније уредити. Упитан да ли се увјерио у то да возачи не знају да зауставе крварење или да дају вјештачко дисање, Шевал Ковачевић, овлаштени судски вјештак за саобраћај БиХ, износи поражавајућа искуства. "Вјерујте ми, мислим да је више од 80 одсто таквих возача", каже Ковачевић, који је урадио више од 3.000 вјештачења саобраћајних несрећа. Наглашава да, ако се у критичним ситуацијама крварење не заустави благовремено, или ако се не укаже вјештачко дисање, то је и те како опасно, али се, како он каже, учење ових вјештина у БиХ своди на теоретску наставу. "Овдје се никад не ради оно што се чини по систему Запада, гдје се врши давање вјештачког дисања на луткама. Код нас је то сведено на теорију", тврди Ковачевић. Нису охрабрујућа искуства ни Милије Радовића, директора Агенције за безбједност саобраћаја РС, који је такође незадовољан (не)знањем возача у указивању прве помоћи. "Постоји закључак да садашњи начин обуке из пружања прве помоћи не омогућава да возачи стекну основна знања из те вјештине! Од доктора сам чуо да је било случајева да је због неблаговремене и нестручне прве помоћи долазио у питање и људски живот", опомиње Радовић. Попут њих, и Зијада Јахић, специјалиста ургентне медицине у Служби хитне помоћи Тузла, каже да нису задовољни знањем возача у указивању прве помоћи. "Потребно је повећати образовање учесника у саобраћају у указивању прве помоћи у саобраћајним несрећама. Нисмо задовољни. Такође, мислим да је и страх један од узрока што они не реагују када треба", наглашава Јахићева, те додаје да спора и неквалитетна реакција могу да коштају живота лица која су повријеђена. Обуку из прве помоћи врше припадници Црвеног крста/крижа, а чак ни Намик Хоџић, генерални секретар Црвеног крижа ФБиХ, није одушевљен начином на који се провјерава знање које су кандидати стекли. "Оно што ураде наши љекари током едукације довољно је да се стекне основно знање из пружања прве промоћи. Међутим, проблем је у томе што се провјера знања врши кроз тест, а не практично", наглашава Хоџић, док Мира Бера, директор Завода за образовање одраслих РС, тврди да је ниво оспособљености кандидата за пружање прве помоћи задовољавајући. Ипак, црни билтен са бх. путевима указује да се не би смјело дозволити да ниједан возач не зна да укаже помоћ повријеђеним до доласка љекара. Наиме, како наводе у МУП-у РС, за само првих шест мјесеци ове године у РС је на путевима погинуло 60 лица, а повријеђена је 1.321 особа. У ФБиХ је статистика још више забрињавајућа, јер је, према подацима ФУП-а, од јануара до јуна живот изгубила 71 особа, а још 2.967 их је лакше или теже повријеђено. Међународни дан прве помоћи обиљежава се данас и, ако није задњи час, онда јесте право вријеме да се надлежни у БиХ побрину да ова област буде унапријеђена.