Тајне слузбе: Отписани и Валтер

Живот је узбудљивији од филма, али стварни јунаци често остају скривени.

Република Српска 09.09.2013 | 22:45 Живот је узбудљивији од филма, али стварни јунаци често остају скривени. Имали смо човека у Берлину, “отписани” су постојали, Валтер није измишљен, а наши војни обавештајци били су дрскији од Џемса Бонда. Војни изасланик потпуковник Михаило Ненадовић (први здесна) у саставу војне делегације у Вашингтону 1918. Посао обавештајца подразумева тајност, па је свака прилика да се завири у њихов тајанствени свет драгоцена. Зато монографија “Војнообавештајна служба у Србији”, која прати развој те службе и на светлост дана износи мноштво историјских података и скица из живота неких од најпознатијих људи из сенке, представља драгоцено сведочанство. Претечом ВОА сматра се Спољни одсек Главног ђенералштаба формиран 1884. године, за чијег је шефа постављен пуковник Радомир Путник, потоњи војвода. Од тада је било још педесет руководилаца службе о чијим способностима говоре и ови подаци: четворица су касније постали начелници Генералштаба, петорица министри војни, један министар спољних послова, а један министар Двора. Многи од њих стекли су врхунско образовање: Данило Калафатовић је, тако, завршио Школу примењене артиљерије у Француској и говорио седам језика, а дивизијски генерал Живко Павловић био је члан Српске краљевске академије. Куриозитети је да ја ВОА за шефа у размаку од 43 године имала и оца и сина, Вукомана и Петра Арачића... Константин Миловановић, први војни изасланик Садашњи директор је бригадни генерал Драган Владисављевић. Број војних изасланстава мењао се кроз историју у складу са променама на политичкој карти Европе и света, али и са економском моћи земље, па данас ВОА има 21 изасланство одбране. А први је био мајор Константин - Кока Миловановић, познат и као конструктор оружја. По његовом патенту “Маузер” је преправио своју пушку која се прославила као “кокинка”. Списак ових изасланика и њихових подухвата је предугачак, а ми ћемо само навести имена Велимира Раносовића, који је у Италији уочи ИИ светског рата имао озбиљну мрежу обавештајаца, Владимира Перића Валтера, Владимира Ваухника, који је из Берлина јавио да се спрема напад 6. априла, и Божина Симића, чији је животни пут готово невероватан. Учесник у атентату на Александра и Драгу Обреновић, Божин Симић пребацивао је четнике на турску територију, а у Првом светском рату у Одеси регрутовао борце за српску војску међу аустроуграским јединицима које су се предавале Русима. За то време на процесу Апису осуђен је у одсуству на 18 година затвора. Због тога остаје у Русији и после Октобарске револуције постаје пуковник Црвене армије. Враћа се у Југославију 1936. године, али га хапсе на граници. Само два дана касније излази из притвора са чином пуковника српске војске који му је на суђењу одузет. Међу организаторима је пуча 27. марта 1941. године, и као министар без портфеља у Влади Душана Симовића учествује у преговорима са Стаљином. За време Другог светског рата Божин Симић је у Лондону министар владе у изгнанству и у британском парламенту држи говор против савезничког бомбрадовања Београда, а после рата Тито га поставља за амбасадора у Француској и Анкари. У Софији је 1946. године на њега извршен неуспели атентат. Милош Вучковић је 1944. убачен у окупирани Београд Ништа мање није занимљив ни догађај по којем је снимљен “Повратак отписаних”: у склопу припрема за ослобођење Београда партизани су решили да у Београд убаце обавештајца с радио-станицом. Тако је мајор Милош Вучковић добио задатак да се повеже са илегалцима и да из престонице јавља податке о Немцима.. Вучковић се пробио до Космајског одреда, где су се њему и радио-телеграфисти Митровићу придружила још двојица официра - Сава и Жика Анђелковић. За улазак у град искористили су заплењени аутомобил др Јонића, помоћника министра у Недићевој влади. Под окриљем мрака пробијајући се путевима закрченим немачким колонама, група је успела да неопажено уђе у Београд и да се смести у кући браће Анђелковић у Улици војводе Бране бр. 29. Одатле су емитовали поруке до ослобођења. Као на филму.