Зворник: Ратни инвалид ради на улици

Станко Јокић Цане, ратни инвалид из Зворника, ради на улици.

Република Српска 09.09.2013 | 13:09 Станко Јокић Цане, ратни инвалид из Зворника, ради на улици. Продајом семенки и кикирикија допуњује кућни буџет."Кокице, семенке, кикирики, спорт за зубе..." Тако сваког викенда на стадиону Фудбалског клуба Дрина из Зворника семенкар Цане позива гледаоце да купе његову "занимацију", јер се уз грицкалице лакше прегрми сваки стрес који носе утакмице клуба за који се навија. Када није на стадиону, друго "радно место" му је улица, где продаје све ово, али у сезони нуди и кестен, пецаре и још понешто. Пре последњег рата у Босни и Херцеговни, Станко Јокић Цане (49) радио је у Београду и са супругом Љиљаном живео срећно и задовољно. У одбрани родног села Бошковићи, као припадник Војске Републике Српске, задобио је тешке повреде од којих се лечио на Војној академији у Београду и касније наставио у Дому здравља у Зворнику. - Рањен сам 22. августа 1993. године у Бошковићима. У нападу непријатељских снага задобио сам седам прострелних рана кроз стомак и две кроз ноге. Имао сам 12 операција, од којих 10 у Београду. Постао сам тешки инвалид друге категорије и без могућности да наставим да радим - прича нам Станко. Поред супруге, која је незапослена, има и три ћерке. Бојана (18) и Данијела (15) иду у средњу школу, а Јована (14) је основац. - Половину инвалидске пензије и борачког додатка морам да издвајам за лекове. Нисам хтео да будем терет држави, а морам да живим и школујем децу, па сам се, размишљајући како да допуним кућни буџет, одлучио да будем улични продавац семенки, кокица и осталих занимација. Раније је ишло боље, могло се више зарадити, а у последње време народ као да нема пара - прича нам Цане. Када најбоље иде продаја може да заради до десет марака дневно. Рекло би се и није лоше, али ако се има у виду шта претходи продаји онда се види и тежина овог посла. - Све што продајем морам најпре да купим на локалној пијаци. Семенке треба испећи и посолити, кестен испећи, млади кукуруз, када му је време, такође - каже Цане. - Треба дуго времена провести на улици или ходајући по трибинама стадиона по сунцу, а некада и по слабој киши, што ми штети здрављу. Када се одузму трошкови, једва да остане пет марака зараде. Ипак нисам незадовољан, јер битно ми је да поштено зарађујем. Увек има квалитетну робу. Због скромности и услужности муштерије га цене и најчешће купују код њега. - Конкуренција је велика и у овом послу. У Зворнику има нас неколико "семенкара", а муштерија је све мање - каже Цане.