Карл Билт нови шеф дипломатије ЕУ?
Карл Билт, шведски шеф дипломатије и бивши високи представник у БиХ, најозбиљнији је кандидат за дужност новог високог представника ЕУ за вањску политику и сигурност, коју тренутно врши Кетрин Ештон, сазнају "Независне".
Република Српска
09.09.2013 | 10:00
Карл Билт, шведски шеф дипломатије и бивши високи представник у БиХ, најозбиљнији је кандидат за дужност новог високог представника ЕУ за вањску политику и сигурност, коју тренутно врши Кетрин Ештон, сазнају "Независне".
Како сазнајемо од добро упућених дипломатских извора из Брисела, Кетрин Ештон, према тренутном развоју догађаја, нема намјеру да се поново кандидује за високу представницу након што јој истекне мандат.
О разлозима њене овакве могуће одлуке засад се могу чути само спекулације: једни извори тврде да сама Ештонова не може издржати притисак "спојености функција" (обнаша троструку дужност), а други, опет, тврде да је све посљедица израженог незадовољства Европског парламента (ЕП) њеним и радом њене Службе за вањске послове ЕУ (ЕЕАС).
"Осим Билта, као други озбиљан кандидат помиње се један пољски дипломата, међутим, за разлику од Билта, који има значајну подршку, овај дипломата сам лобира за себе. Оно што је чињеница, јесте да су поједине дипломате, а поготово Европски парламент, незадовољни радом службе Кетрин Ештон, за коју говоре да је преконспиративна и исувише затворена", каже наш саговорник из Брисела.
Да све ово има смисла, потврдила је и љетошња пленарна сједница Европског парламента, чији одјеци, изненађујуће, нису допрли у јавност. На овој је сједници, наиме, вођена дебата о раду Ештонове и ЕЕАС, а европски парламентарци донијели су неколико сетова закључака.
Између осталог, ЕП је констатовао да је оперативно одлучивање ЕЕАС исувише споро "због процедуралних и структуралних разлога".
"Тренутну структуру Службе карактерише превелики број високих дужносника и превелик број нивоа одлучивања. Издваја се неопходност бољег координирања на међународном нивоу, како би ЕУ говорила једним гласом и добила на визибилитету", неки су од закључака ЕП-а.
Европски парламентарци упозоравају и на "дуплирање напора и структура између ЕЕАС, Европске комисије и Секретаријата Вијећа", а своје незадовољство изражавају и сљедећим закључком:
"Даје се препорука да се направи детаљна процјена политичке одговорности Службе према ЕП-у, посебно у коликој је мјери консултиран Парламент о стратешким одлукама и колико су пута узети у обзир напуци и становишта ЕП-а".
Европски парламент позвао је и на именовање политичких замјеника високог представника за вањску политику и сигурност, који би били одговорни пред Парламентом.
ЕП, такођер, препоручује и поједностављивање командне структуре ЕЕАС, како би доношење одлука било ефикасно, јасно и кохерентно.
"Потребно је установити јасан командни ланац који ће подржати ефикасно доношење одлука и правовремен политички одговор, као и смањити и поједноставити хијерархијску структуру главних директора", наведено је у препорукама.
Посебно интересантан је закључак којим се позивају одговорне структуре ЕУ да омогуће да се шефови делегација ЕУ именују на основу заслуга и солидног познавања интереса, вриједности и политика ЕУ.
"Потребно је обезбиједили мотивацију и највиши степен квалитета и ефикасности изабраних на ове осјетљиве функције. Треба ојачати ауторитет шефова делегација над цијелим особљем, укључујући и службенике Комисије, како би се обезбиједило да шеф делегације буде прималац свих инструкција које даје сједиште", наводе ЕУ парламентарци.
Ове препоруке су значајне тим прије јер је наредна година изборна и за Европску комисију (ЕК), али и за Европски парламент.
Први пут од утемељења Европске уније (ЕУ) избори ће бити организирани у складу са Лисабонским споразумом, који предвиђа подизање нивоа моћи ЕП-а као највишег законодавног тијела ЕУ те му се дају и додатне одговорности, као што је избор предсједника Европске комисије.
Како год било, могући избор Карла Билта за новог шефа дипломатије ЕУ могао би да има изниман значај за БиХ, али и да изазове одређене контроверзе у нашој земљи због Билтове повезаности с појединим догађајима из прошлости. Осим што је био први високи представник у БиХ, овај шведски дипломата изузетно добро познаје политичке прилике у нашој земљи, које би се могле додатно радикализирати у години опћих избора.
Непотизам и у ЕЕАС
Један од најинтересантнијих је закључак Европског парламента о томе да се земље чланице ЕУ "мијешају у процес запошљавања у ЕЕАС".
"Како је период транзиције завршен, потребно је обезбиједити да Служба развије властиту и независну процедуру запошљавања, која би била отворена за све службенике из свих институција ЕУ, као и за кандидате извана кроз отворене конкурсе", наводе европски парламентарци.
Учвршћене позиције
Један од закључака Европског парламента је препорука да се обезбиједи "да специјални представници ЕУ буду уско интегрисани у рад ЕЕАС".
"То треба учинити тако што ће имати учвршћене позиције у структури Службе, те гдје год то буде могуће да се овом мандату дода мандат шефа Делегације ЕУ", закључују европски парламентарци.
Коментари / 0
Оставите коментар