Била и гладна, али се није жалила!

Јованка о свему може да прича, али да се жали и кука никада неће.

Република Српска 08.09.2013 | 15:36 Јованка о свему може да прича, али да се жали и кука никада неће. Увек је била невероватно јака жена. Зато сам сигурна да ће се опоравити, прича Зора Никезић, најбоља другарица Јованке Броз још из ратних дана. "Увек је инсистирала на томе да она зове мене, а не ја њу. Чуле смо се често, бар једном месечно, али пре него што се разболела, није је било два месеца да се јави. Знала сам да нешто није у реду, а онда сам од њене сестре чула лоше вести", присећа се Зора. Ни тада, каже, није веровала да Јованка може бити баш толико лоше, јер је знала да је њена пријатељица изузетно јака жена која се притом никада није жалила на здравље. "Међутим, никада се није жалила ни на тежак живот, иако се знало да једва преживљава. Јованка има доста рођака, породица Будисављевић је заиста велика и једном се десило да је неки од рођака из Војводине сањао како она нема шта да једе. Одмах сутрадан спремио је велики пакет хране и донео јој у кућу, а она није имала ни са чим да га послужи. У њеној кући тада је било свега кило брашна и литар уља, а рођак је дошао као да га је сам бог послао да јој помогне. Вероватно је често била гладна, али никада није тражила помоћ", прича Зора. Својој другарици Јованки увек се дивила како све памти и како године нису умањиле њену виспреност и способност да процени људе. "Јованка баш ништа не заборавља. Изузетно је паметна и виспрена жена. Ни године ни болест нису промениле њену личност и карактер", истиче Зора. Јованку није посетила у болници, јер тренутно није у могућности, али се чује са њеном породицом и лекарима од којих, каже, ових дана стижу само добре вести. "Пао ми је камен са срца. Чула сам да је Јованка сваким даном све боље. Прича, смеје се, пије лекове. Знам да је и даље болесна, али сам сигурна да ће ускоро изаћи из болнице. Ипак је она наша храбра Личанка", - поручује њена другарица.