20 разлика између богаташа и обичних људи

Просечни људи уверени су како је за пут до богатства потребно квалитетно образовање, али богати се у стварности више ослањају на знања која се стичу током читавог живота.

Република Српска 05.09.2013 | 21:01 Просечни људи уверени су како је за пут до богатства потребно квалитетно образовање, али богати се у стварности више ослањају на знања која се стичу током читавог живота.  Стив Сиболд, аутор књиге “Како размишљају богати”, и који је три деценије провео интервјуишући богаташе широм света, наводи тачно 20 разлика између “њих” и “нас” – обичних људи. - Не постоји монопол у процесу настајања милионера – каже Сиболд, који је дошао до закључка да цела прича заправо уопше нема пуно везе с новцем, већ с менталитетом богатих људи. Ево до којих је још закључака дошао и како се богаташи разликују од просечних људи. 1. Просечни људи су уверени како је управо новац корен свих зла. С друге стране, богаташи верују да је сиромаштво главни узрок зла. Сиромашним људима се испира мозак и уверавају се како су сви богати људи срећни и непоштени. С обзиром на то, постоји одређена доза срама коју осећају људи из средње класе кад се обогате. Богатство није јамство за срећу, и богати то знају. Но чини живот лакшим и угоднијим. 2. Обични људи мисле како је себичност мана, док богати сматрају да је то врлина. Богати људи се труде да учине све да би били срећни. Али се не претварају да ће спасти свет. Сиромашни то осуђују јер им смета што им богати не помажу. 3. Менталитет просечних људи више је везан уз игре на срећу, такозвани лутријски менталитет. С друге стране, менталитет богатих је активнији, односно они су људи од акције. Док масе чекају надајући се да ће погодити прави број и моле се за богатство, они најбољи ће радије решити проблем. 4. Просечни људи су уверени како је за пут до богатства потребно имати квалитетно образовање, али богати се у стварности више ослањају на знања која се стичу током читавог живота. 5. Просечни људи жале за минулим временима, док су богаташи окренути према будућности. Људи који верују да је њхова срећа у минулим временима ретко кад се обогате, чешће постају несрећни и депресивни. Богати стално сањаре о будућности и раде на томе да своје идеје, снове и пројекте претворе у стварност. 6. Посечни људи на новац гледају с превише емоција. Богати о новцу размишљају логички и рационално. Богати новац виде онаквим какав јесте, а они највећи знају да је новац алат који представља бројне опције и могућности. 7. Обични људи свој новац најчешће зарађују радећи нешто што не воле, с друге стране, богаташи истински уживају у послу који раде и следе своју страст. 8. Просечни људи најчешће немају висока очекивања како се не би разочарали. За разлику од њих, богаташи своје циљеве увек постављају високо и воле изазове. Без великих очекивања нико се никад не би обогатио ни остварио своје снове. 9. Сиромашни верују да морају нешто да учине како би постали богати. Богаташи знају да морају постати и бити неко да би били богати. Они најуспешнији знају да из сваког искуства могу извући неку поуку, без обзира на то да ли је позитивно или негативно. 10. Просечни верују како им је потребан новац да би се обогатили. Богати користе туђи новац да би постали још богатији. Богаташи знају да солвентност није толико битна, важније је питање да ли је нешто вредно куповине и инвестирања. 11. Просечни људи уверени су како тржиштем владају логика и постојање одређених стратегија, али богати знају да су похлепа и емоције оно што заправо покреће целу ствар. 12. Просечни живе изнад својих могућности, а богати испод. Богати живе испод својих могућност из једног јединог разлога. Не зато јер су толико рационални, већ зато што имају толико новца да могу приуштити краљевски живот и још би им остало јако пуно. 13. Обичан човек ће одгајати своју децу у духу преживљавања, односно покушаће да их научи како да преживе у овом окрутном свету. С друге стране, богаташи ће своје клинце саветовати како да се обогате. Богати својој деци од малих ногу говоре о томе како на свету постоје две врсте људи: они који имају и они који немају. Богати своју децу покушавају да науче да свет посматрају објективно, онакав какав јесте. 14. Новац за просечне људе представља својеврсни стрес, док богати у свом богатству налазе мир и спокој. Богати знају да новац решава проблеме и на новац гледају као на великог ослободиоца, док просечни мисле како је новац нужно зло које чини саставни део живота. 15. Просечни људи ће се радије забављати него учити. С друге стране, богати су спремни да већи део свог времена посвете едукацији, а мање забави. Осим тога, ослањају се на целоживотно учење и никад не престају да уче. 16. Обични људи већину богаташа сматра снобовима. Богати истичу како само воле да буду окружени људима који су им слични. 17. Просечни људи фокусирани су на помагање, а богати на зарађивање. Богати ће рескирати и тако настојати да повећају своје богатство уместо да буду фокусирани само на очување тренутног. 18. Просечни углавном играју на сигурне карте, а богати су спремни да преузму ризик. Сваки је инвеститор барем једном изгубио новац, али богати знају да им ризик и инвестирање омогућава да зараде више. 19. Просечни људи најзадовољнији су конфортизмом, док богаташи задовољство проналазе управо у неизвесности. Психичка, физичка и емоционална угодност је примарни циљ већине умова средње класе. Богати знају да пут до богатста није лаган и да је понекад потребно ризиковати и кренути пут непознатог да би се остварили циљеви. 20. Новац и здравље је нешто што обични ретко кад стављају у заједнички контекст, с друге стране, богати знају да новац и те како може спасти живот. Обични мисле да морају бирати: богатство и каријера с једне стране или породични живот с друге. Богаташи знају да могу имати апсолутно све.