Свијет подијељен око најављеног напада

Док руски и амерички ратни бродови плове ка положајима у водама Сирије, Вашингтон и Париз покушавају да обезбједе парламентарну подршку за војну интервенцију, а Москва и Пекинг изражавају забринутост због могућности једностране акције без сагласности Савјета безбједности УН.

Република Српска 02.09.2013 | 18:22 Док руски и амерички ратни бродови плове ка положајима у водама Сирије, Вашингтон и Париз покушавају да обезбједе парламентарну подршку за војну интервенцију, а Москва и Пекинг изражавају забринутост због могућности једностране акције без сагласности Савјета безбједности УН.Најаву америчког предсједника Барака Обаме да ће предузети војну акцију против сиријског режима због наводне употребе хемијског оружја против цивила снажно су подржале његове колеге, предсједник Француске Франсоа Оланд и израелски предсједник Шимон Перес, а "моралну подршку" упутила је и Влада Аустралије. Амерички државни секретар Џон Кери разговараће о сиријској кризи с министрима спољних послова 28 чланица ЕУ на састанку у суботу у Вилњусу, саопштиле су европске власти. У позивном писму високе представнице ЕУ за спољну политику и безбједност Кетрин Ештон упућеном шефовима дипломатије чланица ЕУ наведено је да ће присуство Керија на састанку у Вилњусу "бити драгоцјена прилика за размјену мишљења са њим о кључним питањима". Послије одлуке британског парламента да не одобри учешће британске војске у евентуалном нападу на Сирију, као и уздржаности европских чланица НАТО, Кери је приморан да затражи ширу подршку, али је и прикључење једног од ријетких "сигурних" савезника - Француске - и даље под знаком питања. Француска влада ће поподне, уочи парламентарне расправе о Сирији у сриједу, посланицима предочити доказе да режим сиријског предсједника Башара ал Асада стоји иза прошломесечног напада хемијским оружјем у предграђу Дамаска, тврди извор из владе. Други извор из владе наводи да ће међу доказима бити "тајни документи с којих је скинута ознака повјерљивости", од којих би неки могли бити објелодањени. Владини извори су јуче рекли да су француске обавјештајне службе прикупиле информације о томе да је сиријски режим ускладиштио више од 1.000 тона бојних отрова, укључујући гасове сарин и иперит, као и још снажније неуротоксичне агенсе. Према француском уставу, шеф државе има овлашћење да нареди војну интервенцију, али је дужан да о томе обавјести парламент најмање три дана прије почетка акције. Само у случају да војна акција траје дуже од четири мјесеца, морао би да тражи од парламента одобрење за наставак. Будући да резултати анкета показују да су двије трећине Француза против интервенције у Сирији, у јавности су се у више наврата чули апели да се организује гласање у парламенту. Израелски предсједник Шимон Перес изјавио је, у међувремену, да подржава Обамину одлуку да затражи одобрење Конгреса за војну акцију у Сирији. Конгрес 9. септембра треба да расправља о том питању. Перес је оцијенио да је ситуација у Сирији компликованија него икад. "Не постоји више једна Сирија, не постоји Сирија каква је била. Асад не може да уједини Сирију, у Сирији постоје три или четири земље" изјавио је Перес, очигледно алудирајући на различите побуњеничке групе које желе да сруше сиријски режим. Перес је, међутим, искључио израелско учешће у било каквој војној интервенцији, напомињући да је његова земља у јединственом положају и да постоји консензус Израелаца да се не мјешају у овај конфликт. Пекинг је изразио дубоку забринутост због могућности једностране војне интервенције западних сила у Сирији. САД су Кини представили доказе о употреби хемијског оружја у Сирији, изјавио је портпарол кинеског Министарства спољних послова Хонг Леи, а кинеска влада је поручила да ниједна страна не треба да жури и прејудицира резултате истраге стручњака УН за хемијско оружје, који би требало да изврше објективну и непристрану истрагу у сарадњи са сиријском владом. Кери је јуче изјавио да САД посједују доказе, откривене у узорцима косе и крви прикупљених на мјесту напада, да је 21. августа у Дамаску употребљен отровни гас сарин. Русију уопште нису убједили докази САД и њихових савезника, поручио је шеф руске дипломатије Сергеј Лавров. "Докази који су нам представљени раније, као и најновији докази наших америчких партнера, Британаца и Француза, ни најмање нам нису увјерљиви", рекао је Лавров и додао да постоје "бројне сумње" у вези са снимцима наводног напада, објављеним на интернету. Русија је послала извиђачки брод у источни дио Средоземног мора, објавила је данас руска агенција Интерфакс, док се истовремено САД припремају за могућу војну интервенцију у Сирији. Извиђачки брод "Пријазовје" је касно синоћ напустио базу руске морнарице у украјинског луци на Црном мору Севастопољу и кренуо у мисију "прикупљања информација на подручју ескалације конфликта", изјавио је неименовани извор из руске војске, а руско Министарство одбране је одбило да коментарише ту информацију. Шеф агенције Уједињених нација за избјеглице у Сирији Тарик Курди саопштио је, у међувремену, да је око седам милиона Сиријаца, односно трећина становништва, расељено због грађанског рата који бјесни у тој земљи од 2011. године. Према ријечима Курдија, око два милиона грађана Сирије пребјегло је у сусједне државе, док се око пет милиона расељених још налази у земљи. Курди је упозорио да је од међународних донатора прикупљена тек око трећина потребног новца за збрињавање избјеглица. Према статистикама УН око 100.000 особа је изгубило живот у сукобима наоружаних побуњеника и снага лојалних Асаду.