“Лекс Перковић” штетан за Хрватску

Председник Хрватске Иво Јосиповић рекао је да се проблем везан за закон о европском налогу за хапшење претворио у велику, за Хрватску штетну причу, и на унутрашњо-политичком и на спољно-политичком плану.

Република Српска 31.08.2013 | 21:21 Председник Хрватске Иво Јосиповић рекао је да се проблем везан за закон о европском налогу за хапшење претворио у велику, за Хрватску штетну причу, и на унутрашњо-политичком и на спољно-политичком плану. "Ми смо нажалост цео проблем који се догодио претворили у једну велику за Хрватску штетну причу, како на унутрашњом тако и на спољно -политичком плану", рекао је Јосиповић новинарима и подсетио да је у јулу рекао да "ако смо погрешили, погрешку треба исправити". Он сматра да је Хрватска као зрело друштво у позицији да отвори питања из историје, посебно она у вези са политичким темама и злочинима мотивисаним политиком, али да то мора да буде учињено тако да се избегну страначки или дневно-политички обрачуни. Треба имати једнаке критеријуме и препознати да злочин нема политичке боје рекао је председник Хрватске и додао да је потребно кажњавање починилаца "без обзира које су боје". "Морамо имати и јасне моралне критеријуме који су једнаки према свима. и ја сам за то да свако, па и Јосип Перковић, који има услова за одговорност, одговара. То је демократски приступ једнаких критеријума", закључио је Јосиповић. Он је рекао и да подржава измену Устава или закона по којем би сва најтежа убиства, укључивши и политичка, била изузета од застарелости, пренела је агенција Хина. Хрватска је крајем јуна донела закон, колоквијално назван "лекс Перковић" којим примену европског налога за хапшење ограничава на злочине почињене после августа 2002. године. Законским изменама онемогућено је изручење Јосипа Перковића, некадашњег високог званичника југословенске Службе државне безбедности која је организовала убиство одбеглог хрватског предузетника Стјепана Ðурековића у Баварској 1983. године, а за којим је немачко правосуђе расписало међународну потерницу још 2009. године. ЕК је запретила и предузимањем мера према Хрватској због неусклађености тих закона, док су хрватски званичници најављивали његову промену за неколико недеља. Хрватски премијер Зоран Милановић је најавио затим да ће Хрватска предузети потребне мере да би свој Закон о правосудној сарадњи ускладила с правним тековинама прихваћеним у време приступних преговора с ЕУ. Милановић је и у писму председнику Европске комисије Жозе Мануелу Барозу истакао да се не ради о неспремности Хрватске да спроведе европски налог за хапшење већ о различитом тумачењу права сваке државе чланице ЕУ на пуну равноправност у односу на остале.