ЕУ уводи санкције Хрватској

Ембарго би могао да обухвати ускраћивање приступа Хрватској европским фондовима, замрзавање преговора о приступању Шенгенској зони, као и стављање Хрватске под посебне мере надзора по угледу на Румунију и Бугарску.

Република Српска 28.08.2013 | 23:20 Ембарго би могао да обухвати ускраћивање приступа Хрватској европским фондовима, замрзавање преговора о приступању Шенгенској зони, као и стављање Хрватске под посебне мере надзора по угледу на Румунију и Бугарску. Упркос помирљивом писму које је из Загреба јуче упућено у Брисел,Европска унија би већ следеће недеље могла да уведе санкције Хрватској због подривања правног поретка ЕУ, саопштила је портпаролка комесарке за правосуђе Вивијан Рединг. “Још смо веома забринути због једностране одлуке Хрватске да само три дана пре приступања ЕУ ограничи спровођење европских налога за хапшење”, рекла је новинарима портпаролка Мина Андрејева, додајући да то представља “подривање европског правног поретка”. Андрејева је, међутим, потврдила да је из хрватског министарства правде у Брисел јуче стигло писмо које “изгледа конструктивно”, као и да је премијер Зоран Милановић истог дана телефоном разговарао са председником Еврпске комисије Жосе Мануел Барозом. “Покушавамо да разјаснимо став Хрватске”, рекла је Андрејева, али је додала да ћекомесарка Рединг ипак предложити колегијуму ЕК да Хрватској уведе санкције на основу члана 39 приступног уговора. "Ове мере би се могле увести већ почетком септембра", изјавила је Андрејева. Рединг је раније најавила да би те санкције могле да обухвате ускраћивање приступа Хрватској европским фондовима, замрзавање преговора о приступању Шенгенској зони, као и стављање Хрватске под посебне мере надзора по угледу на Румунију и Бугарску. Спор између Загреба и Брисела настао је због контроверзног закона, популарно названог “Лекс Перковић” којим је Хрватска изузела себе од поступања по европским потерницама за кривична дела почињена пре 2002. године. Овај закон је донет како би се спречило изручење Јосипа Перковића, некадашњег функционера југословенске тајне службе кога Немачка тражи због организовања атентата на хрватске дисиденте у Немачкој осамдесетих година. Перковић је и након отцепљења Хрватске обављао високе обавештајне функције у режиму Фрање Туђмана, а његов син је саветник за националну безбедност актуелног председника Иве Јосиповића. Покушај Хрватске да избегне спровођење европских закона је наишао на оштре критике у Бриселу, нарочито, јер је реч о земљи која је тек недавно постала чланица ЕУ. Због тога је протеклих дана дошло до размене оштрих речи између Загреба и Брисела, што је ескалирало након што се хрватска влада оглушила о захтев комесарке Рединг да до прошлог петка писмено обавести Комисију да ли има намеру да укине спорни закон.