ББЦ о затвореним српским музејима

Музеји у Београду који су годинама затворени за посетиоце привукли су пажњу и страних медија, а новинар британског јавног сервиса Би-Би-Си Гај де Лони сматра да држати Музеј савремене уметности затворен значи "губитак за сваку земљу".

Република Српска 27.08.2013 | 22:15
ББЦ о затвореним српским музејима
Музеји у Београду који су годинама затворени за посетиоце привукли су пажњу и страних медија, а новинар британског јавног сервиса Би-Би-Си Гај де Лони сматра да држати Музеј савремене уметности затворен значи "губитак за сваку земљу". Лони се у својој репортажи бави темом зашто су МСУ, као и Народни музеј затворени скоро једну деценију и шта ће бити са њима. "Ова упечатљива модернистичка зграда на обали реке Саве сада изгледа усамљено - лишено уметничких дела, а тиме и своје сврхе. Предмети који се налазе у њеним галеријама само наглашавају празнину - стари штафелај, похабана столица, празан изложбени простор", пише Лони, напомињући да је МСУ требало да буде затворен око годину дана, због реновирања које је почело 2008. године. "Радови су одмах почели, али није било наставка, никада их нисмо завршили. Кривим политичку елиту, јер уопште немају интерес да се баве уметношћу и културом. Политика је мушка игра - они ће увек пре финансирати спорт", рекла је за ББЦ доскорашња директорка МСУ Бранка Анђелковић. Други главни музејски простор ове земље, Народни музеј, наводи се у тексту, затворен је више од деценије. Он је такође жртва пројекта обнове који се протеже знатно даље од замишљених временских оквира. "Све ово значи да је колекција страних и домаћих сликара, које поседује Србија, укључујући Пикаса, Матиса и Ван Гога под катанцем", наводи се у тексту. Историчарка уметности, професорка Ирина Суботић, некадашњи кустос Народног музеја, сматра да је ситуација веома озбиљна и сложена. “Постоји потреба за уметношћу. Када год организујемо неки догађај, људи су заинтересовани. Али ми немамо прави галеријски простор где бисмо могли да организујемо велике изложбе или да доводимо светске поставке. Када бисмо отворили музеј без свих потребних услова, били бисмо изоловани, без веза са страним земљама. Поново бисмо постали провинцијски музеј, а Београд ни Србија то не заслужују”, рекла је Суботићева за ББЦ. И Суботићева и Анђелковићева верују да недостатак галерија доноси велики проблем српској култури. Међутим, креативни дух никада не спава, галерије настају на разним местима што је случај са Уличном галеријом у Београду која је смештена уз зидине у пожару настрадалог, раније затвореног, биоскопа “Козара”. Радови који се излажу у витринама на месту некада предвиђеном за филмске плакате привлаче велики број посетилаца, пише Лони. "Прошле године имали смо 17 изложби, а све су биле у сарадњи са МСУ. Ове године сарађујемо са Народним музејем, што је са једне стране добро, а са друге веома тужно. Када ме је позвао Народни музеј запитала сам се да ли је Улична галерија једино место на ком могу да излажу", рекла је Ива Цукић, један од оснивача Уличне галерије.

Коментари / 0

Оставите коментар