Ми плаћамо, други зарађују!

Изградња крака гасовода Јужни ток кроз Републику Српску почеће 2015.

Република Српска 26.08.2013 | 22:53 Изградња крака гасовода Јужни ток кроз Републику Српску почеће 2015. године, а градиће је заједничка фирма ГАС-РЕС и руског Гаспрома, која ће бити регистрована у Швајцарској под називом Јужни ток РС, открио је у интервјуу за портал Капитал, вршилац дужности директора државног предузећа за гасне пројекте ГАС-РЕС Слободан Пухалац.Он је рекао да је обавеза РС да обезбиједи око 12 одсто новца за изградњу „Јужног тока“, чија се укупна инвестиција, укључујући двије термоелектране и топлане, процјењује на више од 500 милиона евра. За изградњу главних транспортних мрежа и гасовода на „Јужном току“ кроз Републику Српску, каже, биће искључиво задужен руски „Гаспром“, док ће општинама, сами, са „Гаспромом“ или са другим инвеститорима бити остављена могућност да граде дистрибутивну мрежу. Пухалац је рекао да се најављивани почетак реализације пројекта у 2013. није односио на грађевинске радове, те да је било мањег кашњења, иако је Мапа пута потписана у разумном року. "Ми смо кроз ову „Мапу пута“ утврдили обавезе једне и друге стране које нису нимало лагане, јер нас упућују да ријешавамо неке ствари на нивоу БиХ. Све техничке и технолошке припреме, потребне да би руска страна пришла потписивању „Мапе пута“ смо завршили у сарадњи са ресорним министарством. Урадили смо и приједлоге трасе гасовода за Федерацију БиХ и приједлоге прикључења топлана и двије термоелектране које су предвиђене у оквиру овог пројекта", каже Пухалац, додајући да би према грубим процјенама радови на терену могли да почну 2015. године. Ко ће финансирати цјелокупни пројекат изградње Јужног тока кроз Републику Српску? Каква ће бити власничка структура, гдје ће заједничка компанија бити регистрована? "Одлучено је да у заједничкој компанији са 60 одсто учешћа буде заступљен „Гаспром“, а 40 одсто „Гас РЕС“ односно Република Српска. Основ свих активности биће формирање заједничке компаније која би требала услиједити почетком наредне године. Она ће бити регистрована у Швајцарској по принципу како је то урађено за „Јужни ток Србије“ и зваће се „Јужни ток РС“, каже Пухалац. Начин и извори финансирања пројекта, чију вриједност сте процијенили на више од 500 милиона евра? "У суштини „Гаспром“ увијек обезбјеђује пројектно финансирање са 70 одсто банкарских средстава и 30 одсто властитог учешћа. То значи да и РС мора обезбиједити 30 одсто капитала пропорционално свом удјелу у заједничкој компанији. С обзиром да има 40% учешћа, требала би имати новац за финансирање око 12 одсто укупног пројекта", тврди Пухалац. Значи РС би требала одмах обезбиједити 60 милиона евра, властитих средстава, за почетак? Плус додатно гарантовати за кредитно задужење до разлике од 40% вриједности укупног пројекта? "Мислим да неће бити проблема око обезбјеђивања средстава. Друго, постоји могућност да нас то неће толико коштати. Још разматрамо и преговарамо да, на примјер двије термоелектране на гас не гради заједничка компанија, већ би понудили Русима да они буду 100 одстотни власници. Отворен нам је простор и могућност да разговарамо о начину како да обезбиједимо тај износ, а то ће показати студија економске оправданости коју ће највјероватније радити „Гаспром Германија“, након формирања заједничке фирме", каже Пухалац. Како ће бити регулисана изградња гасоводне инфраструктуре у општинама? Да ли ће заједничка компанија градити и мрежу за домаћинства или ће она бити у власништву општина и градова? "Дистрибуције гаса ће по трећем енергетском пакету енергетске заједнице бити одвојене дјелатности. У првој фази, ради синхроног развоја, биће заједничке, а о томе колико ће бити учешће „Гаспрома“ или другог потенцијалног инвеститора унутар изградње гасне мреже моћи ће накнадно да се утврди. Примјер је Бијељина, она је нашла инвеститора и направила је гасоводну мрежу око 200 километара са тенденцијом да буде проширена и на 500 километара. За дистрибутивне мреже ће бити отворен поступак, а за главну транспортну мрежу и гасоводе за термоелектране биће доминантан „Гаспром“. Није искључена могућност ни да се у том послу појави нека од ћерки „Гаспрома“ као инвеститор, а биће остављена могућност да дистрибутивну мрежу граде општине. Реално је могуће да и топлане у Бањалуци и Приједору пређу на овај енергент, а то би било разумно јер је наша стратешка процјена да ће бити прихватљива цијена гаса послије изградње овог транспортног гасовода и да ће бити конкурентан у односу на друга фосилна горива и мазут", рекао је Пухалац.