Како направити праведну државу?

Пост-југословенска тразиција (била) је класни сукоб замаскиран етничким ратовима, у којима је опљачкана друштвена својина а радници волшебно нестали, да би умјесто њих ове земље надаље насељавали само Срби, Хрвати, Бошњаци, Црногорци.

Република Српска 19.08.2013 | 19:15 Пост-југословенска тразиција (била) је класни сукоб замаскиран етничким ратовима, у којима је опљачкана друштвена својина а радници волшебно нестали, да би умјесто њих ове земље надаље насељавали само Срби, Хрвати, Бошњаци, Црногорци... Који сада имају своје нације-државе. И слободно тржиште. И слободу говора, па се по читав дан могу наглас жалити на лоповлук и неправду. То што свеопшти рат против средње класе и сиромашних  није био објављен, као ни то што једна од сукобљених страна није разумјела у каквом рату учествује, па је јуришала на криве непријатеље, његове посљедице не чине мање страшним. Напротив. Побједници рата, побједници транзиције, за партнере су имали грађане које су опљачкали. Зато је наша транзиција са све ЕУ интеграцијама - савршен злочин. Џелат је од жртве добио пуномоћ. Имао је, како се каже, пуни демократски капацитет за егзекуцију. Маса је аплаудирала док је џелат сјекао туђе главе, уопште не разумјевши о чему се у комаду, у комедији, ваља нагласити – ради. Маса је аплаудирала, наивно вјерујући да је представи име национализам, не примијетивши да је капиталистичка гиљотина, у међувремену, посјекла и њену тинтару. Када домаћин ударцем сјекире кокошки откине главу, она још неко вријеме јури двориштем. Постоји једно поглавље повијести лаиссез-фаиреа о којем класична политичка економија не говори, пише Мицхаел Перелман у књизи “Тхе Инвентион оф Цапиталисм”, чије дјелове је у броју 31 објавио загребачки часопис “Либра либера” . Баш то неиспричано поглавље објашњава оно што се у посљедњих  двадесет година дешава нама. Што нам то скривено поглавље саопштава? Када се гради слободно тржиште, људи осиромаше. То нам, наравно, нико не говори: нико нам не каже – “Хоћете слободно тржиште? Хоћете да изградите друштва налик на Запад? Нема проблема. За почетак, то значи да ћете осиромашити”. Перелман подсјећа да још Марx првобитну акумулацију капитала назива “примитивном акумулацијом”. У питању је “освајање свијета друштвеног богатства. Повећавајући масу експлоатираног људског  материјала, она (првобитна акумулација) уједно шири непосредну и посредну владавину капиталиста”. У Југославији су сви учили марксизам, а религија је била непожељна – како онда, мајка му стара, да се та земља распала тако што су сви цитирали Кур’ан и Библију, а нико се није могао сјетити основних Марxових увида? Како смо уопште могли мислити да ће нова првобитна акумулација капитала бити нешто друго, а не пљачка? Како смо могли мислити да првобитна акумулација неће значити брутални процес одвајања људи од средстава за властито издржавање? Који смо курац ми уопште мислили, ако смо ишта мислили? Како подсјећа Перелман, ограђивање заједничких добара је било (и остало) основна техника првобитне акумулације. Некада су богати припадници племства ограђивали и присвајали земљу коју су прије тога дијелиле и користиле цијеле групе људи. Шта се десило са нашим фирмама, творницама од којих су код нас живјеле цијеле групе људи? Оградили су их и присвојили неки нови привилеговани људи, припадници новог племства. Сљедећи Перелманов увид је изнимно важан: у лаиссез-фаире држави, ни држава и ни њено право нису ту да би заштитиле оне од којих се узима, него управо супротно: да би њихово извлаштење било легално. Као што се племство о којем пише Перелман, „користило државу како би створило законску структуру за укидање“ права које су имали пријашњи корисници земље, тако су наше новонастале државе и њихови закони искориштени да би средства за рад и имовина коју су користили наши грађани била на легалан начин одузети од њих и дати новим власницима. Јесмо ли то знали када смо тражили државу и борили се за њу? А, нисмо хтјели овакве државе? Е, али државе јесу такве и јесу за то. Треба ли поменути да, поврх свега, правна држава којој тежимо као цивилизацијском идеалу, чијом успоставом има завршити наша транзиција, није ту да би донијела правду извлаштенима и осиромашенима, него да би учинила нелегалном редистрибуцију и, изнад свега национализацију – правна држава је ту да би они задржали оно што су стекли у првобитној акумулацији, јер је правна држава одлучна у одбрани светости приватног власништва. Наравно, неки од тајкуна ће завршити у затвору, као крунски доказ да правна држава, ето, функционише. „На путу ка ЕУ, многи ће бити ухапшени“, кажу наслови у црногорским медијима. Та наивна одмазда би требала бити обећање боље будућности? То је то? И треба да буду ухапшени, али то неће промијенити структуру власништва, неће поништити посљедице првобитне акумулације. Оно што вам је узето неће вам бити враћено. Умјесто тога, биће вам понуђено да уживате у паду неких од моћних и богатих. Ењоy руле оф  лаw: и богати плачу, и политичари иду у затвор, ето видите да правна држава функционише. Ако је тако, што да се ради? Једини истински политички потез била би национализација:  узети државу натраг од њих а онда је употријебити против њих. Све остале политике: националне, идентитетске, родне, сексуалне, евроатлантске... су у нашој ситуацији обичан прдеж на вјетру. Без национализације, која би поништила посљедице транзиционе пљачке и приватизације заједничких добара, може бити правне државе, али о праведној држави нема ни говора. Као што је јасно да о национализацији неће бити ни говора: може ли неко макар замислити да ЕУ подржи балканску владу која би спровела национализацију? Национализација би извјесно била протумачена као „недопустиво одустајање од европског пута“, а влада која би је покушала спровести најприје изрешетана од стране НВО и интелектуалних експерата, потом смијењена у акту „спонтаног излива народног незадовољства“. А све је почело, присјетимо се, причом о томе како смо лијени и ништа не радимо, како „они нас не могу тако мало платити као што ми можемо мало радити“... (зурнал.инфо)