Једемо пилетину пуну хормона

У БиХ се у продаји налази пилетина пуна хормона и сумњивог квалитета, увезена из Бразила, Аргентине или Турске, чије је конзумирање опасно по здравље људи.

Република Српска 17.08.2013 | 15:30 У БиХ се у продаји налази пилетина пуна хормона и сумњивог квалитета, увезена из Бразила, Аргентине или Турске, чије је конзумирање опасно по здравље људи. Ово тврде домаћи произвођачи пилетине, додајући да се најчешће ради о месу треће или четврте класе квалитета, која се рециклира након чега се додају разни састојци који побољшавају изглед, окус и мирис меса, након чега се даље препродаје. Србијански медији су пренијели информацију да на тамошње тржиште, преко границе са Косовом, стално улазе товари меса, углавном пилећих батака, из Јужне Америке, препуни хормона. Поред тога што су пуни опасних хормона, сумњива је и бактериолошка исправност ових намирница пошто се испоруке, на путу до купаца, више пута одмрзавају. Рефик Кургаш, директор фирме "Бровис" из Високог која се бави живинарством, сматра да овакво месо увелико постоји на бх. тржишту, додајући да је ситуација у овој области веома компликована и да иде на штету како домаћих произвођача тако и на здравље људи. "Ту је велики новац у игри, ради се о милионским цифрама, а на граници инспектори те пошиљке уопште не контролишу, већ само пуштају да прођу и тако долази на наше трпезе", истакао је Кургаш. Он је потврдио да исто то месо улази и у БиХ и да се најчешће ради о залеђеној пилетини која је годинама била у залихама робних резерви наведених земаља. "Они вјероватно морају да обнове своје резерве и гледају како да се ријеше тог меса и наравно оно заврши код нас, јер оно што нико неће хоћемо ми. То месо се користи за прераду, од њега се праве разне саламе, паштете и кобасице", истакао је Кургаш. Он је навео да је најбољи доказ да се на нашим трпезама налази сумњиво месо, цијена, јер, на примјер, турски филети коштају 4,6, а домаћи око осам марака. Десимир Живанић, власник Предузећа за производњу и узгој пилића "Живанић ДС" из Прњавора, каже да произвођачи већ годинама "као папагаји" понављају да у БиХ улази све што у остале земље не може да прође. "Недавно је била ситуација да је пилетина из Малезије, која је заустављена на граници Аустрије, касније увезена у БиХ. Шта даље да причам ако се зна да ваге на нашим граничним прелазима не раде, што значи да не можемо мјерити тежину, а камоли присуство хормона", истакао је Живанић. Технолози упозоравају да уколико се пиле храни хормонском храном и уколико те хормоне метаболизам пилета није искористио до краја, они се настављају разграђивати у човјеку након што поједе то месо. "То изазива разне поремећаја по здравље човјека, као што је дебљање или неке алергијске реакције", појашњавају технолози. Љубомир Калаба, директор Канцеларије за ветеринарство БиХ, навео је да је у овој години са границе враћено укупно 15 пошиљки меса пилетине. "Пошиљке су враћене због разних неправилности, тренутно не можемо да дамо податак о чему се конкретно радило, јер бисмо морали све папире посебно прегледати. Углавном, нисмо имали регистрованог увоза из Бразила", навео је Калаба.Једемо и пилетину пуну хормона У БиХ се у продаји налази пилетина пуна хормона и сумњивог квалитета, увезена из Бразила, Аргентине или Турске, чије је конзумирање опасно по здравље људи. Ово тврде домаћи произвођачи пилетине, додајући да се најчешће ради о месу треће или четврте класе квалитета, која се рециклира након чега се додају разни састојци који побољшавају изглед, окус и мирис меса, након чега се даље препродаје. Србијански медији су пренијели информацију да на тамошње тржиште, преко границе са Косовом, стално улазе товари меса, углавном пилећих батака, из Јужне Америке, препуни хормона. Поред тога што су пуни опасних хормона, сумњива је и бактериолошка исправност ових намирница пошто се испоруке, на путу до купаца, више пута одмрзавају. Рефик Кургаш, директор фирме "Бровис" из Високог која се бави живинарством, сматра да овакво месо увелико постоји на бх. тржишту, додајући да је ситуација у овој области веома компликована и да иде на штету како домаћих произвођача тако и на здравље људи. "Ту је велики новац у игри, ради се о милионским цифрама, а на граници инспектори те пошиљке уопште не контролишу, већ само пуштају да прођу и тако долази на наше трпезе", истакао је Кургаш. Он је потврдио да исто то месо улази и у БиХ и да се најчешће ради о залеђеној пилетини која је годинама била у залихама робних резерви наведених земаља. "Они вјероватно морају да обнове своје резерве и гледају како да се ријеше тог меса и наравно оно заврши код нас, јер оно што нико неће хоћемо ми. То месо се користи за прераду, од њега се праве разне саламе, паштете и кобасице", истакао је Кургаш. Он је навео да је најбољи доказ да се на нашим трпезама налази сумњиво месо, цијена, јер, на примјер, турски филети коштају 4,6, а домаћи око осам марака. Десимир Живанић, власник Предузећа за производњу и узгој пилића "Живанић ДС" из Прњавора, каже да произвођачи већ годинама "као папагаји" понављају да у БиХ улази све што у остале земље не може да прође. "Недавно је била ситуација да је пилетина из Малезије, која је заустављена на граници Аустрије, касније увезена у БиХ. Шта даље да причам ако се зна да ваге на нашим граничним прелазима не раде, што значи да не можемо мјерити тежину, а камоли присуство хормона", истакао је Живанић. Технолози упозоравају да уколико се пиле храни хормонском храном и уколико те хормоне метаболизам пилета није искористио до краја, они се настављају разграђивати у човјеку након што поједе то месо. "То изазива разне поремећаја по здравље човјека, као што је дебљање или неке алергијске реакције", појашњавају технолози. Љубомир Калаба, директор Канцеларије за ветеринарство БиХ, навео је да је у овој години са границе враћено укупно 15 пошиљки меса пилетине. "Пошиљке су враћене због разних неправилности, тренутно не можемо да дамо податак о чему се конкретно радило, јер бисмо морали све папире посебно прегледати. Углавном, нисмо имали регистрованог увоза из Бразила", навео је Калаба.