Југа се још није раздружила – спорна имовина

Процес подјеле имовине бивше Југославије, послије вишемјесечног застоја, требало би да буде откочен у септембру, када у Сарајеву треба да се окупе представници бивших република некадашње СФРЈ, пишу београдске "Вечерње новости".

Република Српска 16.08.2013 | 21:28 Процес подјеле имовине бивше Југославије, послије вишемјесечног застоја, требало би да буде откочен у септембру, када у Сарајеву треба да се окупе представници бивших република некадашње СФРЈ, пишу београдске "Вечерње новости". Представник Србије у Мјешовитом комитету за питања сукцесије Оливер Антић рекао је листу да ће ово тијело на састанку у Сарајеву осим подјеле дипломатско–конзуларне имовине некадашње Југославије, разматрати и проблем некретнина у приватном и у власништву фирми из Србије. "Највише нерашчишћених ствари, практично, имамо са Хрватском, која и даље споро враћа имовину српским држављанима и фирмама", рекао је Антић. Он објашњава да проблема имају и неки српски градови попут Новог Сада, који потражују одмаралишта на хрватском приморју. На листи предузећа са највећом имовином у Хрватској су "Генекс" са 37 станова и неколико хотела и одмаралишта, "Железнице Србије", Нафтна индустрија Србије са више од 30 бензинских пумпи, одмаралишта и удјелом у "Јадранском нафтоводу", "Тигар", "Путник", .... Хрватски фонд за приватизацију тврди да је пописано 319 објеката на која фирме из Србије полажу право, од чега је 158 продато, 30 додијељено на кориштење, за 40 зграда се воде спорови, а 91 објекат је слободан. Насупрот томе у Дирекцији за имовину Републике Србије истичу да фирме из Србије имају у Хрвартској више од 400 објеката, а томе треба додати и најмање 65.000 кућа и станова чији су власници физичка лица. Антић каже да би на састанку у Сарајеву требало да се разматра и судбина такозване Павелићеве виле, односно некадашње резиденције југословенских и српских дипломата у Риму, која је припала Југославији на основу репарација за жртве у Другом свјетском рату. Љубљана још није одговорила на понуду Београда да умјесто ове зграде, у процесу сукцесије узме неку другу некретнину у српској или италијанској пријестоници. Према споразуму о сукцесији, све државе дужне су да врате имовину коју су грађани и предузећа имала на дан 31. децембра 1990. године, а тамо гдје то није могуће, да обезбједе адекватну надокнаду. Антић каже да Хрватска, али и још неке бивше југословенске републике, не поштују тај принцип, упркос чињеници да је хрватски Сабор, у јуну 2004. године ратификовао Споразум о сукцесији.