Убиство Бобана Благојевића

Пише: Слободан Васковић <а хреф="хттп://www.

Република Српска 16.08.2013 | 10:00 Пише: Слободан Васковић                                                         Прије непуних пет година истраживао сам убиство Бобана Благојевића, који је преминуо 17. 12. 1998. године у својој 38. години живота. Та смрт је насилна, јер је последица бруталног премлаћивања које се десило седам дана раније, 10. децембра. Истражујући дошао сам до фрапантних сазнања: Прво ми је директор полиције Гојко Васић саопштио да су убице откривене, али да он не зна њихова имена; Након тога, обратио сам се Окружном тужилаштву Бањалука да ми саопшти имена убица, а они су ме упутили у Шабац и тамошњи Суд. Увидио сам да Васић лаже, па сам писао у Шабац, одакле су ми одговорили да они јесу процесуирали неколико особа, Милана Дестановића, Драгишу Антонића, Синишу Митрашиновића (сви из Шапца), за убиство Бобана Благојевића, али да је тужилац одустао од оптужбе послије чега су све те особе ослобођене. Поново сам се обратио бањалучком Окружном тужилашву, са питањем зашто ми нису одговорили да убице нису откривене и зашто поново не отворе истрагу о Благојевићевом убиству, да би ми из те институције, вјеровали или не, одговорили да се још једном обратим Суду у Шапцу. Било је потпуно јасно да у Окружном тужилаштву Бањалука не желе, нити су то икада жељели, да истраже ово убиство, као што је било потпуно јасно да немам ниједан једини разлог да се поново обраћам Суду у Шапцу. Стога сам наставио да у дописима према Републичком тужилаштву и бањалучком Окружном тужилаштву инсистирам на отварању истраге око овог убиства, да би ми коначно почетком фебруара 2009. године било одговорено да је истрага изнова отворена. На томе се и завршило, јер је предмет остао у ладици, а нико ништа није учинио до дана данашњег да се открију налогодавци и извршиоци овог бруталног злочина. Како се ништа није промијенило у вези са овим случајем у последњих скоро петнаест година, колико је времена протекло од убиства, односно од када сам објавио текст о опструкацијама у истрази Бобана Благојевића, немам ништа нити додати нити одузети ономе што сам објавио 17. 11. 2008. године у магазину Став. Бобан Благојевић преминуо је 17.12.1998. године у својој 38. години живота. Његова смрт је насилна, јер је посљедица тешког премлаћивања. Благојевић је седам дана раније, 10.12.1998. године, тешко претучен испред кафане „Бар“ у Лакташима. Претукло га је неколико лица бејзбол-палицама и металним шипкама, након чега су га бацили у оближњи канал. Ту га је пронашао случајни пролазник, који је позвао Хитну помоћ, те је превезен у болницу. Међутим, повреде су биле толико тешке да је Благојевић, иако изузетно снажне физичке конституције, након седам дана подлегао. Суштински, Бобан Благојевић је убијен и већ десет година се чини све да се тај злочин заташка. Власт је отишла тако далеко да злочин уопште и не истражују ни полиција ни тужилаштво, већ су га адактирали из само њима знаних разлога, који су, најблаже речено, сумњиви, јер су, без дилеме, политички мотивисани. Једноставније речено, правосуђе и полиција штите неког врло битног и моћног из актуелног естаблишмента. Бобан Благојевић током рата био је близак пријатељ Милорада Додика, а свједоци тврде да је чак био и његов лични пратилац. Знао је све о Додиковим легалним, а посебно о нелегалним пословима, који су били бројни. Након рата долази до разлаза међу њима, а Додик у јануару 1998. године постаје премијер. Благојевић ту чињеницу уопште није уважавао, већ га је тешко критиковао и изазивао у свакој прилици, неријетко га називајући и погрдним именима. Нетом прије убиства, Благојевић је у хотелу „Сан“ изговорио низ тешких ријечи Милораду Додику, називајући га шверцером и криминалцем и тврдећи да је „преварио све оне“ који су га годинама подржавали. Скандал се десио током састанка Додика и тадашњег црногорског премијера Мила Ђукановића. Неколико дана након тога Благојевић је звјерски претучен, након чега је умро. Ни тада, као ни сада, у медијима није било никаквих информација о том убиству, или су у најбољем случају биле веома штуре. Незванично се тврдило и тврди да је наводно „Неко“ из врха тадашње власти наложио да се Благојевић „батинама дозове памети“. Батинаши су се показали сувише ревносним, тако да је Благојевић уморен. Ко је тај „Неко“, није тешко докучити, а чињеница да никада није поменуо овај случај, довољно говори сама за себе. Руковођени жељом да истражимо овај случај, током интервјуа са Гојком Васићем, начелником Управе крим-полиције, поставили смо му питање у вези са убиством Бобана Благојевића (интервју објављен у магазину Став, број 2, 30. јуни 2008. године). Ево, поменули сте сва убиства, једино нисте поменули, готово и никад се не помиње, убиство Бобана Благојевића у Лакташима ’98. Тешко премлаћивање са смртним исходом. Гојко Васић: Убиство Бобана Благојевића је дуго стајало неријешено и било је исто разних прича, чак и прича да иза тога стоје одређени људи из, хајде да кажемо, власти или страначког живота. Међутим, у вријеме акције „Сабља“ у Србији, у Новом Саду је ухапшена једна група лица за коју се тада утврдило и доказано је да су убили Бобана Благојевића због његове дјевојке која је радила у бару као пјевачица. Они су дошли да је отму, он се супротставио томе, батинање је било толико погубно да је он подлегао од тих повреда. И тај је предмет ријешен. Нисам сигуран да ли се предмет води овдје на тужилаштву или је уступљен Србији, али знам да је расвијетљен јер у то вријеме нас је све изненадило када смо добили сазнање од МУП-а Србије да имају причу да је на том подручју та група лица претукла неког човјека. Гојко Васић: Па то је прича која је стара отприлике пет година.Мислим да је то ријешено у љето 2003. Значи, отприлике прије пет година. То је било стварно једно од убистава које је дјеловало и загонетно и тешко и није било трагова на лицу мјеста, међутим, ево, опет игра неког случаја је довела до тога да се сазнало и утврдило ко стоји иза тог убиства. И они су баш утврдили да... Гојко Васић: Да, да, да. Јер било је више лица и сва та лица су учествовала у томе дјелу, тако да је то омогућило да се расвијетли. Васић у свом одговору директно сугерише да је било оптужби на рачун лица из естаблишмента („...било је исто разних прича, чак и прича да иза тога стоје одређени људи из, хајде да кажемо, власти или страначког живота“) и тврди да је убиство ријешено. Међутим, то једноставно није истина. Убиство није ријешено, а МУП РС то чак, наводно, и не зна. То није непрофесионализам, то је општа катастрофа и прилог чињеници да овдашња полиција штити криминалце и убице, а никако не ради на њиховом смјештању иза решетака. И у томе, нажалост, имају пуну подршку одређених тужилаца из Окружног тужилаштва Бањалука. Потврђују то бројне чињенице до којих смо дошли и одговори на наше упите које имате прилику прочитати у потпуности, а они најбоље свједоче о јавашлуку овдашњих органа гоњења. Увјерени да је, због информисања јавности, битно објавити имена починилаца и висину пресуђених казни, прво смо се 14.10.2008. обратили Републичком тужилаштву, са захтјевом да нам потврде информације које смо добили од Васића. Из канцеларије републичког тужиоца 17.10.добили смо коректан одговор, којим смо упућени на Окружно тужилаштво. Одговор гласи: ПРЕДМЕТ: Магазин „Став“, питања о убиству Бобана Благојевића Поштовани Слободане, молим Вас за разумијевање што сте чекали неколико дана јер је главни тужилац био на путу. Ја сам контактирала портпарола Окружног тужилаштва Бањалука поводом предмета Бобана Благојевића, и рекла ми је да је предмет у Окружном тужилаштву Бањалука. Како се ради о конкретном предмету за који првенствену мјесну и стварну надлежност за поступање има Окружно тужилаштво Бањалука, које је преузело све предмете ранијег Основног и Окружног тужилаштва Бањалука, и које данас ради у пуном капацитету, то је првенствено обавеза тог тужилаштва да поступи по Вашем захтјеву. У договору са главним републичким тужиоцем дошли смо до заједничког закључка да све податке које има Окружно тужилаштво Бањалука, а према Закону о слободи приступа о информацијама не утврди као изузетак од давања, треба да поступи по Вашем захтјеву и достави Вам податке. Самим тим што се предмет налази у том тужилаштву, што је поступајући тужилац упућен у сваки детаљ, те што Окружно тужилаштво Бањалука одскора има портпарола који обавља искључиво те послове, нема нити једног разлога да одговор не добијете у цијелости од Окружног тужилаштва Бањалука. Данас сам Окружном тужилаштву Бањалука доставила Ваш захтјев уз пропратно писмо у којем сам навела законску обавезу и наредбу главног тужиоца да захтјев доставим том тужилаштву. Молим Вас да контактирате Мају Ђаковић-Видовић поводом Вашег захтјева. Надам се да ћете добити податке које сте тражили а које Окружно тужилаштво може да достави. Закон о слободи приступа информацијама, Закон о тужилаштву, Кривични закон, ЗКП, утврђују јасну одговорност сваког тужилаштва за поступање а то је свих пет окружних тужилаштава а не само Републичко тужилаштво, поготово у предметима као што је предмет Вашег интересовања. С поштовањем, Службеник за информисање Обренка Слијепчевић Окружно тужилаштво Обренка Слијепчевић је показала да је прави професионалац и наш допис је прослиједила у Окружно тужилаштво. (Нажалост, то није случај и са огромним бројем тужилаца.) Од главног и одговорног уредника магазине „Став“ Слободана Васковића Републичко тужилаштво је примило допис којим тражи детаљне податке о убиству Бобана Благојевића, који је, према наводима у допису, убијен 1998. у Лакташима. Како подручје Лакташа припада мјесној надлежности тада основног и окружног, сада Окружног тужилаштва Бањалука, главни републички тужилац је на допису ставио наредбу да именованог упутим да се обрати Окружном тужилаштву Бањалука. Према Закону о слободи приступа информацијама, наша је обавеза да писмена доставимо надлежном органу, уколико је исти познат. Обзиром на предње наведено, достављамо Вам допис-питања новинара на поступање. С поштовањем, Службеник за информисање Обренка Слијепчевић Након овог дописа из Окружног тужилаштва нам је упућен одговор којим нас упућују на правосудне органе у Шапцу, Република Србија. Предмет: Одговор на захтјев за приступ информацијама Поводом Вашег захтјева за приступ информацијама, од дана 17.10.2008. године, а у вези са кривичним дјелом убиства Бобана Благојевића из Лакташа које је почињено 1998. године, достављамо Вам тражене податке: Окружно тужилаштво Бања Лука је запримило предмет број КТ-301/04 у вези са убиством из 1998. године, Бобана Благојевића из Лакташа. Кривични поступак у овом предмету се водио код правосудних органа у Републици Србији; Окружно јавно тужилаштво Шабац и Окружни суд Шабац, те Вас обавјештавамо да сва питања у вези са овим предметом упутите наведеним институцијама јер је то у њиховој надлежности. С поштовањем, Службеник за информисање Маја Ђаковић-Видовић Шабац Тако смо и учинили 29.10, а из Шапца нам је убрзо стигао одговор из којег је јасно да убице Бобана Благојевича нису откривене и да нас је Гојко Васић отворено слагао. Бањалука, 29.10.2008. Република Србија Окружни суд Шабац Поштовани, Из Окружног тужилаштва Бањалука 24.10.2008. године добили смо информацију да је кривични поступак по предмету који су запримили (КТ-301/04) у вези са убиством Бобана Благојевића из Лакташа вођен пред Окружним судом у Шапцу. Бобан Благојевић убијен је у Лакташима 1998. године, а до сада јавности није саопштено да ли су убице пронађене, те докле је стигла истрага. Због објективног информисања јавности, молимо Вас да нам одговорите на сљедећа питања: Шта је до сада утврдила истрага о овом случају? Да ли је тачно да су током акције “Сабља”, спроведеној у Србији, откривене убице Бобана Благојевића? Да ли су надлежне институције Републике Српске, односно БиХ, тражиле њихово изручење од Србије? Да ли су та лица процесуирана у Србији због убиства Бобана Благојевића? Молимо вас да нам саопштите имена тих убица које су извршиле убиство Бобана Благојевића. Молимо вас да нам ова питања одговорите у писаној форми у што краћем року. Главни и одговорни уредник магазина “Став” Слободан Васковић Одговор из Шапца РЕПУБЛИКА СРБИЈА ОКРУЖНИ СУД У ШАПЦУ Број: ИИ Су 12-4/08 31.10.2008. године Шабац СТАВ БАЊА ЛУКА ВЕЗА: Ваш допис број 131-1/08 од 29.10.2008. године Поводом вашег дописа под горњим бројем достављамо вам следеће податке: Окружно јавно тужилаштво Шабац поднело је Окружном суду у Шапцу 28.07.2003. године захтев за спровођење истраге, против М.Д., Д.А. и С.М. због извршеног кривичног дела убиство из члана 47 став 2 тачка 2 КЗ РС, а кривично дело је извршено 10.12.1998. године у Лакташима када су наведена лица заједно са Н.Н. лицем са умишљајем лишили живота Благојевић Бобана. Сва три осумњичена су стављена у притвор и против њих је донето решење о спровођењу истраге. Током трајања истражног поступка Окружно јавно тужилаштво у Шапцу је одустало од кривичног гоњења М. С. па је решењем истражног судије Окружног суда у Шапцу Ки.бр.137/03 од 16.09.2003. године против С. М. обустављена истрага и он пуштен из притвора. По завршеној истрази списи су достављени Окружном јавном тужилаштву у Шапцу који је својим дописом Кт.бр.154/03 од 02.10.2003. године изјавио да одустаје од кривичног прогона против осумњичених М. Д. и Д. А. па је истражни судија Окружног суда у Шапцу својим решењем Ки.137/03 од 02.10.2003. године обуставио кривични поступак против М. Д. и Д. А. и они су пуштени из притвора. На основу својих овлашћења из ЗКП Благојевић Радмила из Лакташа, у својству супсидијерног тужиоца, поднела је Окружном суду у Шапцу оптужницу против Д. М., А.Д. и М. С. због кривичног дела тешко убиство из члана 128 став 2 КЗ РС. За 10.05.2006. године заказан је главни претрес, на који није приступила уредно позвана оштећена Радмила Благојевић из Лакташа, Солунска број 12, па је Окружни суд у Шапцу својим решењем К.бр.110/03 од 10.05.2006. године обуставио кривични поступак против ова три оптужена. На то решење жалила се Благојевић Радмила и истовремено је поднела захтев за повраћај у пређашње стање. Врховни суд Србије својим решењем Кж.ИИ 1108/06 од 03.07.2006. године одбио је као неосновану жалбу оштећене као тужиоца Радмиле Благојевић, а која је изјављена против решења Окружног суда у Шапцу к 110/03 од 10.05.2006. године. Окружни суд у Шапцу доставио је Окружном тужилаштву у Бањалуци, на њихов број Кт.301/04, копију свог правоснажног решења к 110/03 од 10.05.2006. године, својим дописима од 05.03. и 04.04.2007. године. То су једини подаци којима располаже овај суд, а у вези убиства Бобана Благојевића из Лакташа. С поштовањем, ПРЕДСЕДНИК СУДА Владимир Бајић Одговор судије Бајића недвосмислено потврђује да су лица осумњичена за убиство Бобана Благојевића ослобођена, што је морало бити познато и Васићу, али и Окружном тужилаштву у Бањалуци. Умјесто да су нас одмах обавијестили о томе да убице нису пронађене, и у МУП-у и у правосуђу су нас покушали изманипулисати подмећући нам дезинформације и полуистините информације. Веома нечасно и јадно, а врхунац бешчашћа је реакција из Окружног тужилаштва на наш поновни захтјев за информацијама о овом случају. Бањалука, 11.11.2008. Република Српска Окружно тужилаштво Бањалука Витомир Солдат, тужилац, н/р Поштовани, Тужилаштву смо 17.10. ове године упутили захтјев за приступ информацијама а у вези с кривичним дјелом убиства Бобана Благојевића из Лакташа, које је почињено 1998. године. Из Окружног тужилаштва Бањалука су нас упутили на Окружно јавно тужилаштво Шабац и Окружни суд Шабац, наводећи да сва питања у вези с овим предметом упутимо наведеним институцијама “јер је то њихова надлежност”. То смо и учинили, а из Шапца нам је одговорено да су лица која су била осумњичена за убиство Бобана Благојевића правоснажно ослобођена одлуком Врховног суда Србије, те да је о томе Окружни суд у Шапцу доставио рјешење Окружном тужилаштву у Бањалуци. Из наведеног је јасно да убице Бобана Благојевића до сада нису откривене. Због објективног информисања јавности, молимо Вас да нам одговорите на сљедећа питања: Због чега Окружно тужилаштво Бањалука не води истрагу о овом случају (а да је то тако, свједочи Ваш допис од 24.10.2008. бр. ИТ154/08)? Да ли ће Окружно тужилаштво поново покренути истрагу о овом случају и када? Молимо Вас да нам, у складу са Законом о слободи приступа информацијама, на ова питања одговорите у писаној форми до петка 14.11.2008. Главни и одговорни уредник магазина “Став“ Слободан Васковић Из Тужилаштва смо добили невјероватан одговор, за који веома тешко можемо наћи ријечи којим бисмо га окарактерисали. Ријеч „срамно“ је блага, о каквом безобразлуку се ради. Уосталом, просудите сами. ОКРУЖНО ТУЖИЛАШТВО Ул. Владике Платона бб Бања Лука Број: ИТ 180/08 Датум: 14.11.2008. Бања Лука МАГАЗИН „СТАВ“ н/р Главни и одговорни уредник Слободан Васковић Предмет: Одговор на захтјев за приступ информацијама Поводом Вашег захтјева за приступ информацијама а према Закону о слободном приступу информацијама Сл.гласник РС бр.20/01, од дана 12.11.2008. године, а у вези са кривичним дјелом убиства Бобана Благојевића из Лакташа, које је почињено 1998. године, обавјештавамо Вас: Окружно тужилаштво Бања Лука дописом од дана 24.10.2008. године, Вас је обавијестило, да сва питања у вези са овим предметом упутите код правосудних органа у Републици Србији. Према Закону о кривичном поступку РС (Сл. гласник РС бр.50/03, надлежност у овом предмету имале су правосудне институције Републике Србије, Окружно јавно тужилаштво Шабац и Окружни суд Шабац и у овом предмету кривични поступак се водио код наведених институција. Врховни суд Србије у овом предмету донио је правоснажну судску одлуку и у овом случају ријеч је о пресуђеном предмету. С поштовањем, Службеник за информисање Маја Ђаковић-Видовић Тачно је да је ријеч „о пресуђеном предмету“, али су пресудом осумњичени ослобођени, што значи да убиство није ријешено, нити су убице пронађене. То истовремено значи да овдашње Тужилаштво никако није могло затворити истрагу о убиству Бобана Благојевића, а они су то, судећи према њиховим одговорима, одавно учинили, чиме директно помажу налогодавцима и извршиоцима овог свирепог убиства да остану на слободи, некажњени због злочина који су починили. Шокантан је поступак Тужилаштва, јер су морали наставити поступак након што је Суд у Србији утврдио да оптужени нису криви. Нема дилеме: Тужилаштво у Бањалуци и МУП отворено штите налогодавце и  убице Бобана Благојевића. Након што сам објавио овај текст 17. новембра 2008. године, наставио сам са упитима према Републичком тужилаштву и Окружном тужилаштву Бањалука, питајући зашто се поново не отвори истрага о убиству Бобана Благојевића када је евидентно да убице нису откривене. Коначно, почетком фебруара 2009. године из Окружном тужилаштва Бањалука одговорено ми је да је ово тужилаштво поново отворило истрагу о убиству Бобана Благојевића (Став број 18., 09. 02. 2009.). “Окружно тужилаштво Бањалука, ЦЈБ Бањалука- Полицијској станици Лакташи, поднијело је захтјев за узимање изјава и прикупљање доказа у смислу члана 219. став 1. Закона о кривичном поступку РС, ради откривања непознатог извршиоца убиства Бобана Благојевића”, стоји у одговору из бањалучког Окружног тужилаштва на упит “Става” да ли је поново отворена истрага о убиству Бобана Благојевића. Нажалост, на томе је и остало и четири и по године послије поновног отварања истраге о убиству Бобана Благојевића и даље се тапка у мјесту, а, како ствари стоје, и у скоријој будућности не може се очекивати да ово убиство буде ријешено. Радмила Благојевић: Разочарана сам скроз. Не знам шта ћу причати. „Став“: Молим вас, да ли ми можете испричати, ја знам да вам је тешко, каква су ваша сазнања шта се десило у “Бару“? Ја ништа не знам, ја само знам да је он одвезао неку Станиславу Цуцак (тако се звала ваљда), да је он одвезао њу доље, да је она радила и да је он њу одвезао и да су они њега дочекали и да су га убили. Ето, то ја знам. Ја друго не знам ништа. Је ли та Станислава Цуцак била нека пјевачица? Јесте. Је ли била из Србије? Не знам одакле је. Шта ви мислите, да ли је он убијен због те жене? Не. Не знам. Немам појма, да вам искрено кажем. Ја не знам шта се десило. Само знам да њега немам и то је то. Да ли је полиција, по вама, спровела истрагу како треба? Не. Шта је оно што ви знате да они нису урадили? Ма они су то све, ја мислим, знали, само је све то заташкано. Ништа друго. Јер ја сам ишла... сваки пут кад сам дошла из Аустрије, сваки пут је друкчије причано. И ја немам шта да кажем, ја не сумњам ни на кога. Ту била нисам, не знам. Ако се шта може открити, откријте, ако не можете, ја не могу ништа томе. С ким је он све био добар из Лакташа, а с ким је био лош? Био је са сваким добар, колико ја знам. Ја не знам да ли је он био с ким у завади или нешто. То не знам. Да ли се ви надате да ће то бити откривено? Ја се у вас уздам ко у бога. Да ли је он био, према вашим сазнањима, у рату добар пријатељ са Милорадом Додиком? То не знам, срећо моја, само знам гдје сам год отишла послије тог његовог убиства, они су њега избрисали из компјутера. Њега нема уопште да је он био у рату. Први пут кад сам ишла, био је и кажу да је рањен код Градачца негдје 13.11. чини ми се. То је било. Други пут кад сам отишла да тражим нешто за његово дијете јер је ишла у школу, имала је 14 и по година (он има ванбрачно дијете), они су мени рекли да њега уопште нема да је он био у рату. Ја кажем: „Како нема кад је прошли пут било?“ Каже: „Нема га нигдје у компјутеру.“ Отишла сам у Борачку организацију, ни тамо га нема. Гдје сам год врата отворила, нигдје га није било. А он је био инвалид прве категорије. Нема ни његових папира, нема ништа његово. Он кад је убијен, он је био у хотелу, на опоравку. И онда, тај кофер његов је отворен и избачен вани. Ко је то урадио, ја не знам. Звали су да се дође по то, ја нисам могла отићи. Ишао је Младен Цвијић и његова жена и они су донијели. У томе коферу нема његових папира никаквих, само је било нешто гардеробе и то је то. У ком хотелу је он био, „Сан“ из Лакташа? У „Сану“. И ја друго не знам ништа нити могу шта да причам и не сумњам ни на кога. Нећу своје старе душе да гријешим. Рекли сте ми оно мало прије кад смо разговарали, када су га претукли, да су га гурнули у неки канал? У каналу су га нашли онда. Нашао неки човјек. Не знам, да ти право кажем, ни како се зове тај човјек. Наишао је ваљда па га је нашао. И онда су... не знам да ли га је одвезла Хитна, шта је било, не знам ни ја. Је ли он исти дан подлегао тим батинама? Није, он је седам дана живио. Он је 10. децембра 1998. претучен, а 17. је умро. И ја никада његово одијело из болнице нисам могла добити. Кад сам ишла да добијем његово одијело, они су мени рекли да је милиција дигла његово одијело. Ја сам ишла у милицију и питала: „Гдје је одијело мога сина?“ Каже: „Ми то нисмо дигли.“ И никад га нисам добила. Ви сте били на суду у Шапцу? Да, два пута. Знате ли имена људи који су били оптужени за његово убиство? Јој, неки Милан и… Не знам сад напамет, да вам право кажем. Јесу ли ти људи признали да су га убили, да су га претукли? Не знам ја јесу ли признали, шта је било. Они су били у затвору, они су били под истрагом. Послије су мени рекли да су они пуштени, да нису они. Тако ми је речено. А кад је било у Бањалуци оно, преиспитивање неко, долазио је отуд истражни судија из Шапца. Сви су добили позиве, само ја нисам добила. Ишла је и та Славица и тај конобар и не знам ко је још. Ал ја нисам. Мене је звао човјек из Шапца, тај истражни, би ли ја могла доћи тамо да му дам изјаву. Каже: “Ја ћу платити пут.” Ја кажем ја сам жена неписмена и стара, ја не знам то ни наћи, не знам ништа. Али сам ишла. И он је мене питао шта ја знам. Ја сам рекла да не знам ништа. Ево вам новине па читајте, ја друго ништа не знам. Ето, то је то што ја знам. Да ли вас је ико из полиције или из Тужилаштва икада и о чему обавјештавао о току истраге? Не, само кад сам ја ишла, онда сам увијек ишла питати. Мене никад није нико позвао да мени нешто каже. Да ли су вам рекли да они воде било какву истрагу сада? Ма сад нико ништа више. Нико ништа. Било и нема, и фертик. хттпс://слободанвасковиц.блогспот.цом/2013/08/досје-убиство-бобана-благојевица.хтмл?м=1