Убијање Мостара

Изнад Бискупског Ординаријата у Мостару, на локалитету познатом као Бискупова главица владари града на Неретви посјекли су шуму.

Република Српска 15.08.2013 | 17:35 Изнад Бискупског Ординаријата у Мостару, на локалитету познатом као Бискупова главица владари града на Неретви посјекли су шуму. Наш Марко Томаш тражи да га протјерају баш као и посјечене борове.Протјерајте ме, молим вас! Протјерајте ме као што сте кренули протјеривати стране држављане који су илегално живјели у БиХ. Протјерајте ме јер сам и сам илегалан у властитом граду, јер сам једнак јадник као и ти јадници којима је ваш конц логор, који обичавате називати државом БиХ, обећана земља. Промијените већ једном то проклето име града које ме заварава и тјера да живим у илузији да сам у том истом граду провео дјетињство. Промијените име града онако како мијењате град. Протјерајте сјећање, убијте га таман у тренутку кад помисли да би могло побјећи пред вашом злочиначком руком. Протјерајте ме онако како сте протјерали здрав разум. Протјерајте ме у најбољем духу ваше двадесетогодишње политике протјеривања. Немојте ме више мучити, протјерајте ме. Протјерајте ме, посијеците коријење моје меморије онако како сте посјекли либанонске цедрове из круга старе болнице. Пројерајте ме ватром која се није могла гасити из ваших службених Аудија. Нека сагорим као муника. Протјерајте ме као 3. основну школу. Учините дрвосјечу Драгана Ђиласа почасним грађанином града од којег је остало само име.  Он није као ја, мушкарци не плачу због пар стабала, он се сигурно дивио начину на који сте посјекли здраве борове на Лењиновом шеталишту, пардон, шеталишту Николе Шубића Зрињског. Убијте ме, побогу, као пса на мјесту гдје Булевар народне револуције постаје Булевар хрватских бранитеља. Рашчеречите ми тијело на мјесту гдје улица Алексе Шантића постаје улица Миле Будака. Самељите моје месо између хрватског и бошњачког ката Старе гимназије. Или, ако ме нећете убити, немојте ме мучити, лијепо ме пошаљите у пизду красну материну у неку трећу земљу чија несрећа неће бити моја. Протјерајте ме као што сте протјерали дјечаке са неретванских плажа, као што сте протјерали град из њега самог. Овако пропадам као партизанско гробље које ће смрвити ваши тајкуни и бискупи. Протјерате ме, јер никад нисам хтио постати злогуки пророк. Протјерајте ме као што протјерујете квадрате зелених површина. Кренули сте из Бара, с Радобоље, јучер сте отворили фронту на Бискуповој главици и ја знам како ће то завршити. Прозрео сам ваше планове. Кренули сте јести Тримушу. Јебо пожар колико сте ви дрвета у стању сатрати. Знам како ће то завршити. Онако како ваше бетоњаре једу шуму тако ће нека бетоњара појести камен Партизанског гробља. Лијепо ме угушите неким бетонским овратником. Свеједно је више. Ово дугогодишње растајање с душом је неподношљиво. Протјерајте ме, молим вас! Замјените табле на којима пише Мостар некима на којима ће писати нпр. Берген Белсен. Што да не, јебига, назвати ствари правим именом. Осунетили сте Бискупову главицу као што неки махалски брицо сунети дјечаке. Прибијте ме на онај блентави криж на Хуму. Набијте ме као на колац на некакву саудијску мунару из мостарског предграђа. Шта знам, учините било што, само ме престаните мучити. Не могу више поднијети нити један злочин. Скренуо сам с ума као Радобоља око виле Драгана Човића. Пук'о сам. Закорачио у лудило као бивша Титова вила на Мусалу. Подивљао сам као Мепас малл, једнако сам црн и злоћудан као тумор. Отклоните ме. Нека отпутујем заједно с посјеченим боровима на неком камиону, онако како волите превозити људе и дрвеће. журнал.инфо