Проституција у Тузли

Проституцијом се бавим већ девет година.

Република Српска 12.08.2013 | 09:00 Проституцијом се бавим већ девет година. Добро зарађујем, за себе радим. Друге послове и не знам радити, а и гдје год сам тражила неки посао, увијек сам наилазила на одбијенице, казала нам је двадесетдеветогодишња Мирела из Лукавца. Њено „радно мјесто“ је однедавно петља Шићки Брод у Тузли. На раскрсници се већ неко вријеме јавно продају сексуалне услуге, заправо договара цијена, а „акција“ се обавља углавном у оближњим шумарцима. При самом заустављању аутомобила поред цесте нашој екипи пришле су три дјевојке. Једна од њих, која се представила као Мирела, умјесто поздрава, дочекала нас је реченицом: „Хоћете л' шта радити?“ На питање шта бисмо требали радити, одговорила је кратко и јасно: „Платити за секс.“ Врло брзо Мирела је, док су друге двије дјевојке стајале по страни, представила и свој „цјеновник“ услуга. - Класични секс у шуми кошта 30, у соби 50 марака - информирала нас је Мирела. Неколико минута касније представили смо се као репортерска екипа, што продавачицама љубави није одговарало. Једна од њих казала је да џабе губимо вријеме, а и њима њихово одузимамо за озбиљне муштерије. И док су се двије дјевојке одмах удаљиле од нашег аутомобила, Мирела је, уз кратко нећкање, пристала на разговор. - На петљи радим већ годину, а проституцијом се бавим девет година. Почела сам након што сам се развела од мужа у Словенији и вратила се у Босну. Имам троје дјеце, од тога живимо. Лакше новац не могу зарадити, школе богзна какве и немам, а посла свакако нема - прича нам Мирела. На питања колико зарађује, ко су јој муштерије те наплаћује ли увијек исту цијену сексуалних услуга, одговорила је да памти и боље дане. - Дневно имам три-четири муштерије, али не радим сваки дан. Некада је било и више. Имам и сталних муштерија с којима се виђам. Не желим говорити ко су они, али има ту и функционера, што би се рекло, виђенијих људи - говори она. Ту и тамо, кажу, некада им посао „квари“ полиција. - Дођу понекад патроле па нас отјерају. Али нама је радити. Они раде свој, ми свој посао. Склонимо се, али се увијек враћамо - казала је за крај Мирела, додајући да нам је доста испричала те да је вријеме да се и “нешто заради данас”. Док смо с њом разговарали неких десетак минута, на скретању за Царински терминал недалеко од петље Шићки Брод зауставило се барем десетак аутомобила и камиона који су с другим продавачицама љубави договарали сусрет. Ни Мирела није пуно чекала на муштерију. Одмах по завршетку нашег разговора сјела је у камион који је чекао поред цесте, а онда, највјероватније, отишла да обави оно што јој је „у опису посла“. У оближњим продавницама и пословним објектима поред петље Шићки Брод распитивали смо се у којој је мјери заступљена проституција. Један од власника тих објеката, који не жели открити свој идентитет, казао нам је да им посао иде к'о халва! - Зна их на петљи и на оближњим скретањима поред петље бити и петнаестак у исто вријеме. Ниједна није без посла. Најчешће муштерије су им камионџије. Дневно поред цесте с њима стане и разговара на десетине возача - казао нам је један од власника локала на петљи. Извор: Дневни аваз