Универзитети из БиХ непризнати у Европи!

Република Српска 07.08.2013 | 17:16

Ниједан универзитет у Босни и Херцеговини тренутно није уписан у регистар акредитованих високошколских установа, што значи да дипломе са универзитета у БиХ нису признате у Европској унији, потврдио је у изјави за агенцију Анадолија директор Агенције за развој високог образовања и осигурања квалитета (ХЕА) БиХ Хусеин Нанић. Од десет високошколских установа које су у поступку акредитације, четири су добиле рјешење о акредитацији које издају надлежни образовни органи. Међутим, процес се завршава уписом високошколске установе у државни регистар акредитованих високошколских установа који води Агенција за развој високог образовања и осигурање квалитета, а које се врши након што Агенција оцијени да је рјешење о акредитацији (које је издао надлежни образовни орган) у складу с критеријима и нормама којима се утврђују минимални стандарди. "До данас ниједна високошколска установа у БиХ није уписана у државни регистар акредитованих високошколских установа”, казао је Нанић. На скандал са акредитацијама за универзитете у БиХ упозорава и професорица Природно-математичког факултета у Сарајеву, Ламија Тановић, која је низ година била шефица Одјела за међународну научну, техничку, образовну, културну и спортску сарадњу при Министарству вањских послова БиХ. Полемика око квалитета образовања на високошколским установама у БиХ своди се на процес акредитовања, односно испуњавања услова како би дипломе с универзитета из ове земље биле признате изван њених граница. Ни за једну високошколску установу у БиХ још није утврђено да ли су студијски програми у складу са одређеним европским стандардима образовања, открила је професорица Тановић за агенцију Анадолија. “Ниједан универзитет у БиХ није акредитован, а свака држава мора имати свој регистар акредитованих универзитета. Ентитет Република Српска има своју агенцију за акредитовање и постоји агенција за акредитацију и на државном нивоу која нема надлежности, те као таква обично само потврђује оно што јој предложе ентитеске агенције”, казала је Тановић и додала како велики проблем представља и чињеница да се широм Босне и Херцеговине посљедњих година отварају многи универзитети који немају потребан стручни и квалификовани кадар. “Посљедњих година у БиХ постоји велики број приватних универзитета који не доприносе повећању знања и вјештина код студената. Тренутно имамо око 45 универзитета или факултета од чега само осам државних”, казала је Тановић. Напоменула је да постојећи образовни систем у БиХ није функционалан и да не прати потребне европске образовне трендове. “Од краја рата имамо проблем да не постоји добра сарадња универзитета и компанија тако да се неплански образују нове генерације студената. Очигледно је да постојећи систем не функционише јер на бироима за запошљавање имамо на хиљаде особа са завршеним факултетима. Потребно је да се на универзитетима образују студентни са вјештинама и знањем које ће се искористити у професионалном раду. А то је могуће само кроз практичан рад”, сматра Тановић. Директор Агенције за развој високог образовања и осигурања квалитета Хусеин Нанић појаснио је да високошколске установе процес акредитације завршавају само званичним уписом у Државни регистар, након што се утврди да су њихови професори квалификовани за обављање академског посла, да су студентима доступна потребна средства и литература или да се одржава минимално 20 сати предавања седмично. Истакао је да ће само уписом високошколских установа у Државни регистар високошколских установа дипломе са универзитета из БиХ бити признате и у Европи. “Акредитација је потврда квалитета одређене високошколске установе и континуиран је процес. Оквирни закон о високом образовању уводи акредитацију као формални поступак признавања квалитета, те би у складу с тим све установе требале проћи кроз тај процес. Упис високошколске установе у државни регистар високошколских установа ће свакако допринијети европском препознавању издатих диплома, као и мобилности наставника и студената ван граница БиХ, што је један од основних принципа Болоњског процеса”, поручио је Нанић. Он је нагласио да сви бх Универзитети морају испунити потребне европске стандарде у области високог образовања ако желе да постану респектабилне институције у Европи и свијету. “Високошколске установе у БиХ требају испунити врло јасне критеријуме за акредитацију високошколских установа у БиХ који су у складу с Европским стандардима и смјерницама за осигурање квалитета у Европском простору високог образовања”, казао је Нанић. Он сматра да посебан проблем са добивањем акредитација у БиХ представља и чињеница да је процес акредитације високошколских установа у надлежности неколико нивоа власти од кантоналног, ентитетског, па до државног. Испуњеност поменутих критеријума су услов да установа успјешно заврши процес акредитације. Процедуре за провођење поступка акредитације су у надлежности релевантних образовних органа. Нанић напомиње да је пред бх универзитетима много посла, иако су поједини већ ступили у процес акредитовања. “За добијање акредитације, бх универзитети као и релевантна министарства, требају да заврше све неопходне активности прецизиране Одлуком о нормама којима се утврђују минимални стандарди у области високог образовања. Већина високошколских установа редовно проводи процес самоевалуације и на тај начин испуњава први корак у започињању процеса акредитације. Надлежни образовни органи морају донијети одговарајуће прописе којима ће тај поступак детаљно утврдити”, рекао је челник Агенције за развој високог образовања и осигурања квалитета БиХ Хусеин Нанић. Због чињенице да поједине високошколске установе, приликом медијског оглашавања, наводе како су “акредитована високошколска установа и акредитовани програм”, Управни одбор Агенције за развој високог образовања и осигурање квалитета у БиХ раније је упозорио јавност како се ради о неистини. “Како до сада ниједна високошколска установа није уписана у овај регистар, тако ниједна високошколска установа у БиХ још није акредитована”, наводи се у ранијем саопштењу Управног одбора.