Матерњи или маћехински језик ?

Република Српска 06.08.2013 | 08:45

Институт за педагошка истраживања спровео истраживање према којем ниједан од 600 средњоколаца из више градива Србије није решио тест из српског језика који је на нивоу шестог разреда. Стручњаци истичу да ђаци немају довољно часова матерњег језика. У Француској, ученици имају 12 часова матерњег језика недељно, у Немачкој девет, у Грчкој и Шведској један мање. У Србији, ђаци од петог до осмог разреда имају четири часа, а у средњој школи два до три часа. А градиво је све обимније и теже. "Имате појмове типа метонимија, која се учила у средњој школи и на факултету. Сада се то спушта у основну школу. Они не могу то да схвате. Имамо децу која су инертна, која просто не схватају чему то учење", објашњава професорка српског језика Данијела Милићевић. Уз одсуство навике читања, последице су катастрофалне. Међу њима су лош правопис, оскудан речник и распрострањене, често погрешне фразе. Јелена Стефановић из Института за педагошка истраживања каже да је фонд речи међу ђацима изузетно смањен и да готово нема стандарда. Према њеним речима, они не разликују комуникативне ситуације, па се готово на исти начин обраћају и друговима и наставницима и родитељима. "Српски језик уче декларативно, превасходно да би добили оцену. Српски језик постаје само један у низу предмета који уче и на крају заборављају", каже Јелена Стефановић. Деца виде више користи од знања енглеског језика него од знања матерњег. Отуда и већа пријемчивост за страни језик, кажу стручњаци. Мењање односа према језику је могуће, али тешко. "Као што ћемо их научити да воле свој народ, своју земљу, тако ће волети и свој језик. Не може се љубав ни у кога сипати. Поента је да кроз образовање развијамо љубав према језику. То је значајно да бисмо остали цивилизован народ и евентуално напредовали", сматра лингвиста Владо Ђукановић. Изрека "Вредиш колико језика говориш" подразумева да прво добро говорите свој језик. Није случајно то што је матерњи језик први у колони школског дневника.