БиХ још не управља ЕУ фондовима

БиХ већ седам година није направила искорак у успостављању децентрализованог система управљања Инструментима претприступне помоћи (ИПА) и преузимањем тог посла од Делегације ЕУ.

Република Српска 05.08.2013 | 10:45 БиХ већ седам година није направила искорак у успостављању децентрализованог система управљања Инструментима претприступне помоћи (ИПА) и преузимањем тог посла од Делегације ЕУ. Како нам је објаснио један дипломата у Сарајеву упућен у проблематику, прије пет до шест година ЕУ је у неколико наврата покушала помоћи властима БиХ да преузму тај посао, али у потпуности без успјеха. Како је рекао, проблеми су и техничке и политичке природе. "Што се тиче техничких услова, постоји неколико кључних ствари у којима се БиХ није показала. Не постоје задовољавајуће процедуре у јавним набавкама, системска корупција је на забрињавајућем нивоу, не постоји једна адреса преко које би ишли пројекти, нити ниво координације различитих нивоа власти у БиХ", објаснио је он. Када се ради о политичким проблемима, истакао је да бх. власти и не показују велики интерес да саме одлучују у које сврхе ће потрошити новац који им даје ЕУ. Упозорио је да је ЕУ недавно суспендовала четири пројекта из ИПА, а да нико у БиХ није показао велику забринутост чињеницом да БиХ губи велики новац. У Дирекцији за европске интеграције БиХ истичу да је у БиХ сада на снази централизовани систем управљања помоћи, што значи да су све процедуре у вези са управљањем фондовима, додјелом средстава и одобравањем пројеката у надлежности ЕУ. Они упозоравају да држава која намјерава да буде чланица ЕУ мора бити оспособљена за децентрализовани систем управљања. Сви саговорници које смо контактирали слажу се да је "запело" на механизму координације, односно на који начин ће се вршити децентрализовано управљање - да ли координацијом ентитета, или у некој институцији на државном нивоу. Лазар Продановић, члан СНСД-а и Заједничке комисије за европске интеграције бх. парламента, каже да је проблем у инсистирању ФБиХ и неких на нивоу БиХ да се успостави систем у којем ће ентитети бити видљиви. "Не постоји спремност те стране да се дефинише такав систем. Задњи разговор премијерке Цвијановић са Филеом је указао на изузетан значај координације, који је исто толико важан као и случај 'Сејдић и Финци'. И најцентрализованије европске државе имају механизам координације између локалне заједнице и виших нивоа, а да не говоримо колико је то битно за БиХ, која има нивое од локалних, кантоналних, ентитетских па до нивоа заједничких институција", навео је Продановић. Драган Вранкић, члан ХДЗ-а и бивши министар финансија и трезора БиХ, истакао је да је за вријеме његовог мандата покренут процес успостављања децентрализованог система. "Могу са сигурношћу рећи да смо постигли врло завидну имплементацију. Међутим, када смо дошли до ентитетске надлежности и координације, ту је дошло до неспоразума и, по мојој процјени, све још стоји на том истом нивоу јер се не може постићи консензус на који начин се усаглашавати и како имплементирати пројекте", навео је Вранкић. Према његовом мишљењу, највећи проблем је недостатак повјерења између ентитета и државног нивоа. "Како сада ствари стоје, читав проблем се своди на то тко ће имплементирати пројекте, хоће ли средства лећи на два рачуна или на један централни, хоће ли бити једна институција која ће тиме управљати и слично", истакао је он. Халид Гењац, предсједавајући Заједничке комисије за европске интеграције, истакао је да је Комисија више пута покретала то питање пред Савјетом министара БиХ, али без успјеха. Рекао је да је лично разочаран недостатком реакције у БиХ након што је Делегација ЕУ суспендовала четири пројекта из ИПА, од којих пет милиона евра отпада на пројекте из пољопривреде, јер у БиХ нема договора о томе како имплементирати пројекте. "Политичари су више заинтересовани да добију средства којима они управљају, као што су, на примјер, кредити. ИПА има ригорозне процедуре и контроле и изгледа да зато политичари за ова средства нису пуно заинтересовани", рекао је Гењац.