Задуженост до гуше: 1800 КМ по становнику

Задуженост по глави становника у БиХ је 1800 марака.

Република Српска 04.08.2013 | 13:00 Задуженост по глави становника у БиХ је 1800 марака. Дуг Републике Српске је 4,6 милијарда, а Федерације 4,3 милијарди марака. Међутим, гледано по броју становника, гдје у Федерацији живи скоро дупло више становника, готово је дупло задуженија Република Српска. У овом износу садржан је дуг владе, дуг општина и градова, фондова здравственог и пензијског осигурања те банака у власништву привреде.Укупан дуг од 4,6 милијарди марака, колико је РС забиљежила крајем 2012. године представља 53,7 одсто бруто друштвеног производа (БДП). Тиме је РС на корак до презадужености чија је граница 60 одсто бруто друштвеног производа. Чињеница да дуг РС прелази 50 одсто бруто друштвеног производа представља омчу око врата, ионако презадужене економије Републике Српске. Оцјена је то стручњака. Економски аналитичар Зоран Павловић за БУКУ каже да постоје двије анализе према којима се мјери задуженост неке земље. Прво мјерење, које користи Влада РС, је Свјетске банке према којој они који су задужени од 40 до 60 одсто износа у односу на БДП спадају у средње задужене земље. Друго, везано за стандарде ЕУ, који је усаглашен са Мадридским споразумом, да задужење не може бити од 60 одсто БДП и три одсто дефицита који је прихватљив на годишњем нивоу било које чланице ЕУ. "Према Влади РС ми смо средње задужена земља као и земље у ЕУ, али поставља се питање реалности. Земљама у ЕУ тај ниво задужења је издржљивији, јер је њихов БДП у просјеку између шест и десет хиљада евра, а нашег три хиљаде", каже Павловић. Док је за Владу РС одрживост дуга на задовољавајућем нивоу, за економисте ситуација је није тако свијетла. Дуг буџета РС износи 3,1 милијарду. Изаћи из ове ситуације је, истичу, тешко посебно ако се узму у обзир гушење привреде која је кључна за враћање дуга. "Ниједан дуг није велики ако имате привредну активност која користи та средства и која може да их, практично стварањем нове вриједности, редовно сервисира. Међутим бојим се да привредна активност јако посустаје. Оно што данас изгледа подношљиво сутра, бојим се, неће бити. Новац се мора вратити, а враћа се преко буџета који се директно пуни преко привреде. Ако нема привредне активности која ће на бази новостворене вриједности пунити буџете из којих то треба да се сервисира, онда то не може да успије." истиче Павловић. Фондови су дужни више од 280 милиона, а јавна предузећа и инвестицијско развојна банка РС готово 900 милиона марака. "Међународни монетарни фонд има разлишите системе финансирања како пројеката и аранжмана које и ми сада користимо. То су аранжмани за превазилажење потешкоћа и у таквим случајевима долазе стручњаци који постављају правила понашања гдје губите одређени дио свога суверенитета. Добра страна је да вам на тај начин помажу а лоша страна ограничава вас. Можда би РС требала размишљати о интензивнијем запошљавању радника који су незапслени и примају помоћ из буџета, али је то најчешће супротно са политиком ММФ-а", закључује Павловић. Члан економског одбора СДС-а Милица Лакић упозава да је економска ситуација у РС крајње алармантна, посебно ако се погледа стање укупног дуга РС а учешће привреде свега 10,5 посто. Власт у РС троши више него зарађује. "Расте јавна потрошња и акценат ове владе је на новим кредитним задужењим. Процјена отплате укупног вањског дуга РС по одобреним средствима до 2051. године, а процјена отплате унутрашњег до 2030. године. Од 2008. до 2012. године видљиво је да долази до нових задужења РС-а, гдје је учешће нових дугова по укупном дугу са 46 посто порасло скоро на 73, а учешће јавних предузећа и ИРБ-а с 17,10 на 33, 88 посто", појаснила је Лукићева. Међутим, Влада РС у саопштењу истиче да је за сада стање задовољавајуће. Посматрајући макроекономске показатеље и индикаторе задужености за период 2008.-2012. године евидентно је да је одрживост дуга РС на задовољавајућем нивоу - тврди Влада РС у Информацији о дугу РС на крају 2012. године. Међутим, понавља се и став да је потребан опрез код даљих задуживања. С друге стране, имајући у виду могућу стагнацију БДП-а и прихода Буџета РС у условима актуелне свјетске економске кризе, као и то да измирење дугорочних обавеза (проистеклих из међународних уговора, споразума о финансирању, одлука о емисији обвезница итд.) као приоритета, може у већем проценту ангажовати буџетска средства, и даље је потребан опрез при будућем задуживању. Опрез, у смислу уговарања нових задужења по повољнијим условима, прилагођавања распореда отплате обавеза висини очекиваних прихода у наредним годинама, одабира приоритетних пројеката за које би се РС задужила, избора крајњих корисника који су кредитно способни, те проналажења нових извора финансирања - навела је Влада РС у овој информацији. Република Српска дупло је задуженија код комерцијалних банака него Федерација, док су у Федерацији јавна предузећа задуженија. Последње адужење од ММФ-а резултат је буџетског дефицита. Економски стручњаци савјетују бољу контролу јавних расхода, односно реструктуирање тих рошкова. Задуженост општина и градова Републике Српске код комерцијалних банака и по основу емисија обвезница је око 350 милиона марака. Законом о задуживању, дугу и гаранцијама РС прописано је да се јединица локалне самоуправе може дугорочно задужити само ако у периоду стварања дуга укупан износ који доспјева за отплату, по предложеном дугу и цјелокупном доспјелом неизмиреном дугу, у било којој наредној години није већи од 18 одсто износа њених редовних прихода остварених у претходној фискалној години. Дефицит граског буџета града Бањалука исказаног по годишњем обрачуну буџета за 2012. годину у износу од 8.741.746 КМ. Град Бањалука кредитима покрива прошлогодишње дефиците. Одборници Скупштине Града Бањалука усвојили су ребаланс буџета града од 42 милиона марака који је за 2,1 одсто мањи у односу на првобитни буџет за 2013. годину. На 12. сједници градског парламента,усвојен је и приједлог одлуке о покрићу дефицита по годишњем обрачуну буџета за 2012. годину. "Разлог ребаланса буџета између осталог је дефицит који смо имали и начин покрића тог дефицита, што смо морали сада да ријешимо, као и да дио покријемо кроз ребаланс. Зато је ребаланс сада био нужан. Неке ставке пореметиле су редовне токове, а оне су могле у наредној фази да угрозе реализацију усвојених програма, као што је плаћање ПДВ-а за раније изведену инфраструктуру на сеоском простору од близу три милиона КМ, затим дио средстава по основу судских одлука за земљиште које је експроприсано и преузето, што сада стиже на наплату и то у износу од преко милион марака", рекао је Слободан Гаврановић, градоначелник Бањалуке. Износ дефицита од 200.000 КМ у буџету града у овој години биће измирен смањењем текуће буџетске потрошње. Дио ће бити покривен и новим кредитним задужењем града од три и пол милиона марака. Преостали дио дефицита из 2012. године биће покривен у наредне три буџетске године смањењем јавне буџетске потрошње. Опозиција се не слаже. Зоран Талић, одборник ПДП-а истиче за БУКУ да се неби требало упуштати у било каква краткорочна задужења јер у самом ребалансу буџета нису палнирали средства којем ће се отплаћивати тај кредит. "Тај кредит мора се вратити у року од 12 мјесеци. Није достављена ни једна понуда од стране банке, као ни кредитни услови, већ је град сам одредио да каматна стопа не може бити већа од 13,7 и да обрада захтјева за кредит не може бити од 0,25 одсто. Кад узмете ове њихове услове, долазимо да ће износ кредита, на мјесечном нивоу, износити између 310 до 350 хиљада марака, непредвиђеног овим ребалансом буџета и самим тим поставља се питање његовог отплаћивања", каже Талић. Додаје да је предложио да се дефицит покрије другим средствима. Да се оне ставке које се односе на трошкове репрезентације, смјештаја, превоза, односно сва лична потрошња редукује. Према његовим ријечима уштедило би се око два милиона а да се остатак да пронађе у самом буџету. Јер, каже, поставља се питање могућности отплаћивања кредита. Ипак, градоначелник Бањалуке је нагласио да су овим ребалансом загарантована средства за додјелу стипендија, издвајања за социјалну сферу и борачку популацију. "Ребалансом ће већина корисника буџета морати да се задовољи, ипак, са мање новца. Радници у градској управи могу да одахну. Најављеног смањења плата за седам одсто, за њих неће бити. Буџет града за 2013. годину смањујемо да би покрили раније трошкове, за које нико неће одговарати. Прошлогодишње дефиците у буџету крпимо овогодишњим и тиме стварамо још веће минусе и дугорочно задужујемо град" нагласио је први човјек Бањалуке Слободан Гаврановић. Судећи према овим подацима изнесеним од стране стручне јавности, цијела РС и БиХ је на граници задужености. Уколико се не смање непотребни трошкови, рационалније почну трошити паре и уколико привреда не оживи, стручњаци апелују да ће РС и БиХ ући само у још већу кризу из које ће тешко моћи да се опорави. Извор: Бука