Вучић све моћнији и популарнији

Реконструкција Владе Србије требало би да буде заокружена 26.

Република Српска 02.08.2013 | 13:02 Реконструкција Владе Србије требало би да буде заокружена 26. августа када би парламент могао да одлучује о избору нових чланова. И док су нови министри још увек непознаница неспорно је да ће најпопуларнији, и по свему судећи, најмоћнији човек у њој и даље бити њен први потпредседник и лидер Српске напредне странке Александар Вучић. Сам Вучић тврди да га плаши толика популарност, коју неки пореде са оном коју је некада имао Слободан Милошевић, док поједини аналитичари упозоравају да велика концентрација моћи у рукама једног човека носи и опасности. По популарности коју данас ужива, Александар Вучић спада у ранг који су досезали својевремено само Слободан Милошевић и Војислав Коштуница, као и Борис Тадић у једном периоду. То је, кажу истраживачи јавног мнења, приметно по различитим показатељима попут тога колико га грађани цене, како обавља посао, коме највише верују. Оно што се најпре везује за Вучића је борба против корупције коју је започео. Затим је његовим укључивањем у бриселске преговоре са Приштином постигнут и споразум, а након чега је уследила одлука ЕУ о отварању приступних преговора. Не треба заборавити ни разочарање бирача у претходну власт вођену демократама и Борисом Тадићем који нису имали храбости за доношење судбоносних одлука. Марко Благојевић из Центра за слободне изборе и демократију (ЦЕСИД) каже да је начин на који је почео и водио борбу против корупције углавном оно чиме се објашњава данашњи рејтинг Александра Вучића који је само до пре неколико година, па и до самог уласка у владу прошле године, био далеко од популарног политичара. „Људи јако дуго сматрају корупцију највећим проблемом у Србији или једним од два највећа проблема. Корупцију сматрају и делом одговорном за то што данас не живе боље. То је оно што је у првом маху дало ветар у леђа његовој популарности, наставило се то кроз преговоре са Приштином, наставило се и кроз европске интеграције. Дакле, њега просто перципирају као кључног човека у влади који при томе прави некакве успехе. И уколико он ту своју моћ користи да би стварао вредност ја онда немам никакав проблем са тим и наравно све док се поштују некакве процедуре“, каже Благојевић. За изненађујеуће кратко време, само за годину дана, Вучић је успео да се наметне као неприкосновени арбитар српске политике, примећује новинар Бошко Јакшић. „Занимљиво је, када се посматра и оно што Вучић говори а и његов говор тела, показује се да је он озбиљно радио на себи како би раскрстио са тим имиџом разбукталог радикала који у Булевару Зорана Ђинђића лепи плакате са ликом Ратка Младића. Колико он делује уверљиво показује његов рејтинг убедљиво најпопуларнијег политичара Србије, наравно уз једну ограду, а то је да Срби увек воле да се диве власти“, наводи Јакшић. Сам Вучић на опаске да многи кажу да је "популарнији од Слободана Милошевића некада", тврди да га толика популарност плаши. „Да не кажем да се тресем од страха због такве чињенице, али сваку ноћ размишљам, сваки дан размишљам шта је оно што можемо за земљу да урадимо и да направимо“, рекао је Вучић у једном телевизијском интервјуу. Тадићевим стопама И док Вучића плаши толика популарност на другој страни се чују упозорења да је превише тога у његовим рукама. Тако ће поједини коментатори приметити како Вучић креће Тадићевим стопама – са великом популарношћу и још већом концентрацијом моћи. Да ли због критика или што не може све да стигне тек реконструкцију напредњачког кадра у влади кренуо је од себе одричући се места министра одбране. Осим ресора кога се одрекао Вучић је први потпредседник владе, координатор служби безбедности и задужен је за борбу против корупције. Не треба заборавити ни да је председник тренутно најјаче политичке партије. Весна Ракић Водинелић, професорка права каже да Вучић има јако много овлашћења и то оних до којих није дошао путем избора. „Него захваљујући томе што је у странци чији је бивши председник Томислав Николић постао председник републике и да обједињује у себи бројне функције, што формалне што неформалне, међу њима једну врло значајну - контролу над службама безбедности. Он је стекао извесну харизму, пре свега тиме што је себе лансирао као борца против корпуције, а то је нешто на шта је највећи број грађана осетљив. И верујем да је тај спој политичке моћи коју има захваљући бројним функцијама и тој харизми борца против корупције он веома популаран“, каже Ракић Водинелић. „Наравно, за мене то увек представља потенцијалну опасност од аутократије јер ако прибавите овлашћења која иначе не бисте могли, која немате по формацији на којој се налазите, ви имате тим већу контролу и над друштвом и над политичком елитом“, оцењује професорка Ракић Водинелић. У земљи га је ојачала борба против корупције, као и хапшење до тада недодирљивог  бизнисмена Мирослава Мишковића, а на западу је стекао кредибилитет показујући спремност за сарадњу, пре свега, решавање косовског проблема и приврженост приближавању земље ЕУ. Успео је да придобије и део интелектуалаца који су раније подржавали демократе, мада ће га данас и неки од њих критиковати. Међутим, да таква позиција носи и одређену опасност, сматра и новинар Бошко Јакшић. „Вишак самопоуздања би могао да буде лош не само по првог потпредседника него и по све нас. Ако га власт заведе, што је нажалост честа појава у сфери власти, ако се осети сувише моћним, ако заборави да своју власт дугује једној кризној ситуацији и да на ту кризну ситуацију мора да одговори резултатима, онда би сам себе довео у ситуацију у којој је на неки начин био и Борис Тадић. А то је да заборави шта треба да ради, да постане жртва онога што се можда у политици зове хелијум ефекат или, а то је друга опасност, да се на основу власти и популарности осети сувише јаким и почне на тај начин да води политику“, закључује Јакшић.