Кустурица предсједник Републике Српске!?

Прије мјесец дана један пријатељ ми каже да је добио поруку од особе блиске врху СНСД-а, према којој се у овој странци врло озбиљно разматра да њихов кандидат за предсједника Републике Српске буде Емир Кустурица.

Република Српска 01.08.2013 | 10:05 Прије мјесец дана један пријатељ ми каже да је добио поруку од особе блиске врху СНСД-а, према којој се у овој странци врло озбиљно разматра да њихов кандидат за предсједника Републике Српске буде Емир Кустурица. Наравно, вјерујући властитим информацијама, те осјећају и искуству стеченом у политици претходних 14 година, насмијем се, кажем да се ради о одличној шали и вјероватно о првој од многих димних бомби које нас очекују у наредном периоду када су у питању кандидатуре за највише позиције. Међутим, након данашње изјаве предсједника Додика у којој, ни мање ни више, саопштава да је "Кустурица без сумње најутицајнији Србин у свијету" озбиљно сам се замислио. Објашњење је непревазиђено. Зато што "доручкује са Моником Белучи а вечера са Путином"!? Али, да не журимо са закључцима. Дефинитивно, кандидатуру Емирову за првог човјека РС не треба одбацити, као један од могућих исхода СНСД-ове комбинаторике за наредне изборе. Из њиховог угла, човјек је популаран, није члан СНСД-а, али им је ближи него већина чланова, Додик му је Бог исто као и он Додику. Све елементе доброг СНСД-овог кандидата Немања (вјероватно би под тим именом ишао у кампању) посједује. Али, реално, Додикова изјава је вјероватно само још једно неутемељено "дување у леђа" свом фавориту, као што је радио некад са Борисом Тадићем и Вуком Јеремићем или као што још увијек ради са владиком Григоријем, те са својим инвеститорским миљеницима попут Мишковића и Драшковића ( "Србија треба што више потентних инвеститора као што је Мишковић" - изјавио је Додик кад је Мишковић већ био ухапшен). Кустурица је велики режисер. И треба бити реалан, све нас је "купио" са Доли Бел и са Оцем на службеном путу, као и са својим неконвенционалним односом према слави, устаљеним правилима и ауторитетима. И данас се препричава како Куста није отишао на церемонију да преузме Златну палму јер је морао у стану мијењати паркет или кад се на некој забави у Кану појавио са циганским оркестром, који наравно није имао ВИП позивнице, итд... Међутим, у међувремену је Емир постао једна од најдосљеднијих буџетских пијавица српских буџета са обе стране Дрине. Након ДС-ове и ДСС-ове власти у Србији, сада се пребацио у РС и иде му веома добро са СНСД-ом. Уз то већ десет година није снимио пристојан филм, ваљда не стиже ( још од "Живот је чудо" ). Не желим да овај текст посветим томе, него само да поставим једно питање које ме већ дуго "жуља". Андрићград. Сјајна идеја, одлична промоција Српске, Иве Андрића, наше културе, књижевности и историје, али зашто је у власништву Емира Кустурице? Зашто је Република Српска дала 15 милиона КМ (укупно ће коштати 35) за овај пројекат, а право управљања и већинско власништво је код Емира Кустурице? И, посебно наопако и криминално, зашто је Влада РС ослободила Емира обавезе да, док троши паре народа Републике Српске, поштује Закон о јавним набавкама. Наводим овај примјер јер се тиче Републике Српске и сиромашног народа који овде живи. Зар није могао "најутицајнији од свих Срба" да се задовољи хонораром од нпр. 1 или 2 милиона еура за вођење пројекта Андрићград, да Република Српска плаћа трошкове градње и да јој Андрићград, на крају, остане у власништву, што би било нормално? Све то би било боље од овога шта имамо данас. Да не буде забуне, кад једног дана и Емир пође на онај свијет ( надам се да ће поживјети у здрављу бар 100 година ) биологија и право довешће до нечега што се зове оставинска расправа. На тој расправи, кад се буде дијелио Андрићград, у надлежном суду неће бити ни предсједника РС, ни генералног секретара Владе РС. На тој расправи ће бити Емирова дјеца. Која то касније могу продати, изнајмити, претворити у нешто сасвим другачије, једноставно Република Српска је изградила Андрићград и поклонила га Кустурици. Ето, коначно сам написао нешто што већ дуго чека, али прави окидач за текст је било нешто друго. По ко зна који пут, предсједник је промашио. Ипак је Новак испред Емира. Ипак оно што Србија и српски народ добијају од Ђоковића не може достићи ниједан други припадник српског народа у данашњем времену. Ипак нико као Новак не остварује такав ефекат на поправљању нашег имиџа и на представљању добре стране онога што Срби јесу, као народ. Ипак, нико као он не чини толико да покаже да смо ми један поносан европски народ - тврдоглав, хировит, непредвидив, али отворен и искрен у исто вријеме. Неправедно би било према Ђоковићу да се, макар на неком порталу, не појави другачије мишљење од онога што је данас рекао предсједник РС. А, што се тиче Кустурице, можда би могао снимити филм о пребијању, малтетирању и хапшењу породице Вулић. Ко зна, можда би предсједник Додик пребацио који милион за снимање, јер ипак је полиција све радила по закону, треба то приказати народу. У филму би Вулић могао полетјети попут Перхана прије него што га специјалци извуку из аута, Миле Радишић би могао понављати "свакога дана у сваком погледу зграда све више и више напредује...", а можда би и нека кап пала предсједнику за врат па да нас мало остави на миру. Аутор: Игор Црнадак фронтал.ба