Промет с Хрватском пао након уласка у ЕУ

Долазак ЕУ на границе БиХ због уласка сусједне Хрватске у Унију донијеће далекосежне посљедице по бх.

Република Српска 22.07.2013 | 08:00

Долазак ЕУ на границе БиХ због уласка сусједне Хрватске у Унију донијеће далекосежне посљедице по бх. друштво у цјелини и неће имати само вањскотрговинске ефекте, каже Мирко Шаровић, министар вањске трговине и економских односа БиХ.Упркос почетним потешкоћама на граници, увјерен је да ће ипак дугорочно БиХ од овог историјског догађаја имати користи на многим пољима.

Истиче да је од 1. јула, од доласка ЕУ на границе БиХ забиљежен пад промета робе с Хрватском, за шта процјењује да је посљедица тога што су у јуну направљене залихе. Сматра да пад промета није посљедица тога што БиХ нема шта извозити у ЕУ.

Шаровић је у интервјуу "Независним" навео и да у БиХ још није примијећено поскупљење производа из Хрватске након што је ова држава напустила ЦЕФТА, који јој је омогућавао бесцарински увоз у нашу земљу.

НН: Какви су досадашњи вањскотрговински ефекти за БиХ од уласка Хрватске у ЕУ?

ШАРОВИЋ: Сувише је кратко вријеме да бисмо давали оцјене о спољнотрговинским ефектима уласка Хрватске у Европску унију. У консултацијама са господином Миром Џакулом, директором Управе за индиректно опорезивање, надлежне граничне службе БиХ функционишу редовно.

Долазак Европске уније на наше границе донијеће далекосежне посљедице на наше друштво у цјелини. Петнаестак дана је недовољно да дајемо оцјене и прогнозе када је у питању стандард грађана. Сада се суочавамо, краткорочно гледајући, с првим посљедицама овог историјског догађаја и неким тешкоћама и рјешењима која у наредном периоду морамо рјешавати с партнерима из ЕУ, попут статуса неких граничних прелаза, режима преласка граница, радног времена, мањком БИП-ова, пропусницама итд. Но, увјерен сам да ће Босни и Херцеговини, дугорочно гледано, присуство Европске уније као сусједа донијети корист и напредак на многим пољима.

НН: Подаци УИО говоре да је преко два гранична прелаза са свим инспекцијским капацитетима (БИП) до сада највише камиона ушло с робом у БиХ, а пуно мање изашло с робом из БиХ. Значи ли то да ни немамо шта извозити или...?

ШАРОВИЋ: Чињеница је да је у првих петнаестак дана забиљежен извјестан пад промета, али је он највјероватније изазван повећаним испорукама у јуну. То се посебно односи на мљекарски сектор, јер су због новог режима на граници већину својих испорука у сусједну земљу извршили прије 1. јула.

НН: Да ли је већ у БиХ примијећено поскупљење производа из Хрватске јер је она уласком у ЕУ напустила ЦЕФТА, који им је омогућавао бесцарински увоз у нашу земљу?

ШАРОВИЋ: Засад није примијећен раст цијена производа из ове сусједне земље јер још трошимо залихе робе увезене нешто раније.

НН: Будући да је БиХ донијела одлуку о "забрани" увоза производа 53 фирме из Хрватске (произвођачи меса и сточне хране) које не задовољавају стандарде ЕУ, можемо ли очекивати контрамјере од ове сусједне земље?

ШАРОВИЋ: Босна и Херцеговина није донијела никакве мјере забране, већ поступа у складу са својим законодавством, што чини и хрватска страна. Због уласка у ЕУ сами су нас извијестили да се више не примјењује Споразум о ветеринарству двије земље, којим смо међусобно регулисали питање објеката за извоз. Пошто тај документ више не важи, да би неко из сусједне земље могао извести месо у БиХ, по нашим прописима мора имати ЕУ број. То исто чини и наш сусјед. Много је хрватских објеката који имају ЕУ број и они слободно и данас извозе у нашу земљу.

НН: Направљен је помак ка извозу млијека и млијечних производа у ЕУ потписивањем Протокола о успостави командног ланца у БиХ. Можете ли процијенити када ће бх. произвођачи у овом сектору почети извозити у ЕУ?

ШАРОВИЋ: Направљен је кључни помак у успостави тзв. командног ланца, на чему је инсистирала Европска комисија. Посао није завршен, али је савладана једна од посљедњих препрека. Предстоји нам нови позив ФВО мисији из Даблина да посјете БиХ и упише наше мљекаре, које смо нешто раније кандидовали. Надам се да ћемо и овај дио посла у што скорије вријеме завршити.

НН: Када можемо очекивати почетак извоза осталих производа животињског поријекла из БиХ у ЕУ?

ШАРОВИЋ: Ако ријешимо питање извоза млијека, као најосјетљивијег производа за извоз у ЕУ, увјерен сам да ћемо, на трагу већ постигнутог рјешења, обезбиједити услове и за остале производе, у првом реду месо, месо перади и јаја. Кључ за ову активност је окончање посла на измјенама и допунама Закона о храни, Закона о ветеринарству и Закона о пољопривреди, исхрани и руралном развоју, које су у току.

НН: Колико су уопште наши произвођачи хране спремни, односно колико њихови производи задовољавају стандарде ЕУ?

ШАРОВИЋ: Неки произвођачи достигли су високе, рекао бих, европске стандарде. У том погледу предњачи неколико наших модерних мљекара, да им не помињем имена. Ни други не заостају много, што је добро, како за стварање услова за извоз, тако и ради заштите здравља наших грађана и општег квалитета живљења.