У БиХ цвјетају игре на срећу

Игре на срећу попут лутрије, бинга и кладионица, веома су популарне у БиХ.

Република Српска 20.07.2013 | 15:40 Игре на срећу попут лутрије, бинга и кладионица, веома су популарне у БиХ. Према подацима Министарства финансија ФБиХ, на простору Федерације постоји 12 фирми која се бави овом дјелатношћу и имају око 1.500 уплатних мјеста. Из Министарства финансија наводе да БиХ не предњачи у односу на остале земље региона када су у питању игре на срећу, а у држави не постоји ни законско ограничење у вези с бројем кладионица које могу бити отворене. Играчи се у кладионицама најчешће кладе на бинго, а у спортским кладионицама највише на фудбалске утакмице и тенис. Многи од њих кладионицу и друге врсте игара на срећу виде као једну врсту разоноде, јер, како се неријетко чује од играча у кладионицама, они највише играју "из досаде". Ипак, међу њима постоје и људи којима су покер апарати или рулет створили овисност. Такођер, велики је број незапослених младих људи који се свакодневно кладе, очекујући да ће их једног дана потрефити "велики добитак". Кладионице попут "Спортплус", "БетЛиве" и "Премиер", дневно у просјеку посјети 70-так особа, а ако су у току нека позната спортска такмичења, тај број се зна и знатно повећати. У БиХ је законом забрањено учествовање у играма на срећу особама млађим од 18 година. Нажалост, у већини кладионица могу се срести млади који још иду у средњу школу. Социолог проф. др Јусуф Жига је, у изјави за агенцију Анадолија, казао да људи у кризним ситуацијама из лажне илузије посежу за играма на срећу, зато што се надају да ће на тај начин ријешити своја егзистенцијална питања. "То је нешто што је у психологији, у менталитету човјека који нема довољно средстава за живот. Наравно, не посежу за овим играма само људи који су у тим ситуацијама. Имате врло богате људе који се професионално баве тиме. Али, у правилу, више људи је склоно играма на срећу у тешким економским ситуацијама", рекао је он. Жига је истакао да људи у БиХ тешко живе и да многи не раде, те да се надају да ће имати среће ако "уплате коју марку" на бинго или неку другу игру. "Говорећи генерално о коцки, то је једна велика илузија и једини добитници су власници коцкарница и кладионица, јер они имају унапријед загарантовану добит од сваког играча", закључио је он. Из Министарства финансија ФБиХ наводе да инспектори Порезне управе ФБиХ врше контролу над кладионицама дневно и периодично. Свака особа, сваки грађанин БиХ може послати пријаву за контролу било које кладионице, уколико сматра да има потребе. За оснивање Управе за игре на срећу, потребно је годишње око 200.000 КМ. Када су у питању приходи од кладионица, промет који ФБиХ прикупља по основи наплата накнаде за лиценце, износи око 3,5 милиона КМ на годишњем нивоу, без пореза. То плаћају кладионице како би имали лиценцу. Ипак, према процјенама Центара цивилних иницијатива (ЦЦИ), ФБиХ прикупља једнократну наднаду за издавање концесија око 14.800.000 КМ од лутријских, електронских, кладионичарских игара, игара у касинима, игара на аутоматима и интернет игара на срећу. По основу пореза и накнада, инкасира се приближно 30 милиона КМ на годишњем нивоу. Нови закон о играма на срећу Центри цивилних иницијатива (ЦЦИ) започели су кампању под називом "Пола среће другима". ЦЦИ ради на побољшању правног оквира који уређује приређивање игара на срећу у БиХ. Током 2013. године, у ФБиХ се очекује доношење новог закона о играма на срећу. Нови закон би требао осигурати више новца за потребе најугроженијих категорија становништва, тако што ће бити мање простора за малверзације, утаје пореза, неплаћање накнада и повећавање казнених мјера. Нови закон о играма на срећу омогућиће да половина средстава оствареног промета Лутрије БиХ, као и средстава од свих других накнада буду уплаћене на рачун намијењен за лијечење тешко обољеле дјеце и младих које је једино могуће проводити ван БиХ, заштиту злостављане дјеце, особе са инвалидитетом, борбу против дрога и овисности, заштиту жртава тортуре и насиља, промоцију професионалног и аматерског спорта, промоцију техничке културе и удружења која се баве иновацијама и за рад јавних кухиња. На овај начин, сви који учествују у играма на срећу, директно ће помагати овим угроженим категоријама, друштвено-корисним програмима и пројектима.