Због кризе грађани продају драгоцјености

Чак 24 пута повећан је извоз злата из БиХ за само двије године, што, према ријечима стручњака, показује да грађани због кризе масовно распродају своје драгоцјености.Довољно је рећи да је за првих шест мјесеци ове године из наше земље извезено злато вриједно чак 18,1 милион КМ. Поређења ради, у истом периоду 2011. године из БиХ су "изашли" ланчићи, прстење и сличан накит "тежак" тек око 750.000 марака. У бањалучким златарама, које врше и откуп скупоцјеног накита, истичу да су грађани принуђени на продају драгоцјености. "Људи продају све, од ланчића, до минђуша и прстенова. Чак има и оних који не могу да отплате приспјелу рату кредита, па су принуђени да уновче накит. Вјерујте, чула сам да је чак било младића који су украли комад накита својих родитеља, па га продали", прича нам продавачица у једној бањалучкој златари. Она, притом, додаје да је претходних мјесеци злато на свјетском тржишту било веома скупо, што су овдашњи препродавци, али и они који су долазили из иностранства, искористили. "Купили би злато у БиХ, а затим извозили и тамо продавали по знатно вишим цијенама. И уопште ме не чуди то што је извоз порастао за више од 20 пута. Али, услиједиће сад пад извоза, пошто људи који су морали своје су злато продали, а они који су богати, неће се никад одлучити на овај корак", каже наша саговорница. Економисти подсјећају да је БиХ позната по традицији поклањања златног накита приликом свечаних догађаја. Али, када се славље заврши и дођу лошија времена, онда се злато продаје. Они истичу да иза повећаног извоза злата из БиХ стоје двије компоненте. "Једна је то што је порасла цена злата у свету. Друга компонента огледа се у томе што је доста породица у БиХ у тешкој економској ситуацији, без прилива новчаних средстава, и породично злато им је представљало решење за краткорочно обезбеђивање готовог новца", наглашава Зоран Павловић, економски аналитичар. Да је мука и те како натјерала грађане да испразне кутије за накит, свједочи и Муриса Марић, извршни директор у Удружењу грађана ДОН Приједор, која каже да је на то утицала криза. "И посљедњи грам драгоцјености, које смо добили као поклон, износи се из куће, било да смо накит добили за поклон или смо некад имали неки динар вишка, па себи купили", каже Марићева. Она је потврдила да је и у Приједору, као и у већини других бх. градова, отворен велики број објеката у којима откупљују злато. "Ми имамо још једну појаву, а то су страни држављани, који долазе овдје и откупљују злато, које потом одлази из наше земље, а током тог процеса неко се богати. Ево, сада долази сезона када се набављају дрва за огрев и очекујемо да ће појава продаје злата додатно бити изражена", наглашава Марићева. Према подацима Управе за индиректно опорезивање БиХ (УИО), током прошле године извезено је злато вриједно 7,3 милиона КМ. Током само првих шест мјесеци ове године та цифра је била виша од 18 милиона марака, што само по себи довољно говори. Иначе, у објектима у којим откупљују злато сазнали смо да се откупна цијена креће између 25 и 30 марака по граму, а у неким случајевима можете да добијете и више новца. У златарама кажу да су ријетки они који злато купују, што чине само кад морају, односно приликом, примјера ради, вјенчања.