Шта демантује СПЦ?

Иако је патријарх српски Иринеј изјавио у Москви да његова посета Руској православној цркви „треба да ојача духовне везе и допринесе даљем развоју односа“, двонедељни боравак високе делегације СПЦ Руској Федерацији, Украјини и Белорусији поводом 1025.

Република Српска 19.07.2013 | 07:01 Иако је патријарх српски Иринеј изјавио у Москви да његова посета Руској православној цркви „треба да ојача духовне везе и допринесе даљем развоју односа“, двонедељни боравак високе делегације СПЦ Руској Федерацији, Украјини и Белорусији поводом 1025. годишњице „крштења“ Русије започео је такорећи скандалом. Кабинет патријарха српског негирао је у четвртак увече „лажне информације неких медија у Србији“ да је поглавар СПЦ тог дана приликом сусрета с патријархом московским и све Русије Кирилом у Даниловском манастиру у Москви „критиковао државно руководство Србије“. Иако у „демантију из прве руке“ патријархов кабинет сумња да је реч о „злонамерном и антицрквеном“ деловању „политичких, медијских и парацрквених кругова“, саопштење Информативне службе Руске православне цркве о сусрету руског и српског црквеног поглавара садржи изјаве које су у својим извештајима цитирале новинске агенције. Ово саопштење појавило се на званичном сајту Московске патријаршије www.моспат.ру, после објављивања демантија медијских извештаја на сајту СПЦ. У седишту Српске цркве незванично тврде да је тај деманти стигао из српске делегације у Москви. Како је саопштила Московска патријаршија, патријарх Иринеј је, говорећи о ситуацији на простору Косова, упозорио да „постоји опасност да је ова област буде изван Србије“ због „ жеља једног броја земаља да сада одвоје то подручје од државе Србије и формирају другу албанску државу“. - Ако смо се одрекли КиМ, то би значило да смо се одрекли својих светиња и историје, јер наши главни историјски споменици су тамо... Руководство наше земље је под утицајем Запада, а СПЦ је уложила велике напоре да свест оних који су на власти повеже са Русијом и РПЦ - рекао је између осталог патријарх Иринеј, апелујући на Руску цркву и државу да помогну у решавању косовског питања. Патријарх Кирил истакао је да подржава ставове о КиМ које су у више наврата изнели патријарх, Свети архијерејски сабор и Синод СПЦ, али је и напоменуо да се „жаљењем констатује да политичко руководство Србије данас не поштује ове принципе“. - Ми верујемо да (руководство Србије) треба да слуша глас СПЦ, а не да га игнорише, нарочито у јавности. Сматрамо да је неопходно размишљати о решавању ситуације на КИМ на такав начин да сваки модел да чврсту гаранцију за опстанак српске заједнице и светиња СПЦ. Наравно, у формирању овог модела треба да буде укључена и СПЦ као подршка духовној и моралној одговорности за останак српског народа на КиМ - поручио је патријарх Кирил. Дневни лист Данас ове делове саопштења РПЦ преноси у преводу редакције. У СПЦ за сада нико не жели да коментарише да ли је патријархова изјава била само „прича“ за који држе „тврд“ косовски курс, мада се у први мах чинило да се поглавар СПЦ, макар у гостима и са руске даљине, придружио малобројним српским владикама који јавно куде власт због Косова. Збрка око тога да ли је патријарху Иринеју требало да пређе 2.218 километара од Београда до Москве да би јавно рекао шта мисли од косовској политици актуелне власти у Србији, подсећа на „случај“ писма Светог архијерејског синода СПЦ председнику и Влади Србије, чије су постојање крајем 2012. негирали и поглавар и портпарол СПЦ епископ бачки Иринеј. Владика Иринеј касније је тврдио да је „по синодској одлуци“ примењено „правило ћутања“ о тим писму у коме црквена влада обавештава државне власти шта је у њиховој политици на КиМ неприхватљиво за Цркву. Иначе, вишечлана висока делегација СПЦ требало би да у наредне две недеље разговара са највишим црквеним и државним властима Руске Федерације, Белорусије и Украјине, најављено је из СПЦ. Према сазнањима Данаса, током посете Москви требало би да се реше и отворена питања у вези са завршетком Спомен храма Светог Саве на београдском Врачару. Без „осетљивог“ На сајту СПЦ јуче је под називом „Сусрет поглавара Српске и Руске цркве православне цркве“ објављено, без навођења извора, скраћено саопштење Московске патријаршије, у коме нема политички „осетљивих“ делова у изјавама двојице патријараха.