Расте број захтјева за азил из БиХ

Број захтјева за азил из БиХ је у мају био већи за 13 одсто, показују најновији подаци Европске агенције за спољне границе "Фронтеx" у извјештају о мониторингу ефеката визне либерализације.

Република Српска 18.07.2013 | 11:00 Број захтјева за азил из БиХ је у мају био већи за 13 одсто, показују најновији подаци Европске агенције за спољне границе "Фронтеx" у извјештају о мониторингу ефеката визне либерализације.Према овим подацима, у свим осталим земљама је дошло до смањења броја захтјева за статус азиланта. Из података је видљиво да су од 19. до 22. седмице 2013. године била 144 захтјева за азил из БиХ, док је од почетка године до 22. седмице укупно забиљежено 949 захтјева. Највише лажних азиланата је и даље заинтересовано за Шведску, у којој је у мају у односу на април забиљежен пораст од 85 одсто, док је у свим осталим земљама забиљежен пад броја захтјева. Тако је, на примјер, у Швајцарској било 60 одсто мање захтјева, у Белгији 30 одсто, а у Њемачкој 12 одсто. У поређењу мај 2012 - мај 2013, азиланата из БиХ је више за 21 одсто, а у истом периоду је највећи пораст тражилаца азила за Њемачку, у којој је број порастао за чак 317 одсто. У прве 22 седмице ове године забиљежено је 598 тражилаца азила за Њемачку, 111 за Швајцарску, 160 за Шведску и 43 за Белгију. Када се погледа укупна статистика за БиХ, Албанију, Србију, Македонију и Црну Гору, у мају је било 11 одсто мање захтјева за азил, а број захтјева из Србије је пао за 13 одсто на бројку испод 500. Од свих ових земаља, удио азиланата из Србије је око 45 одсто. Током првих пет мјесеци у ЕУ је из поменутих земаља примљено укупно 6.400 захтјева за азил, односно 16 одсто мање у односу на исти период 2012. године. "Топ дестинација" за азил, како се наводи у статистикама, више није Њемачка, него Данска, у којој је, како је истакнуто, само у прва четири мјесеца примљено 600 захтјева из Србије. Тања Фајон, извјестилац Европског парламента за визну либерализацију, коју смо замолили за коментар, апеловала је на грађане ових земаља да озбиљно схвате упозорења о могућем поновном увођењу виза и да учине све да се број азиланата смањи. "Веома сам разочарана начином на који су завршени двогодишњи преговори између институција ЕУ о извјештајима о визама. Коначни компромис је довео до тога да Европски парламент више нема надзор и надлежности контроле одлука земаља чланица да привремено поновно уведу визе за грађане западног Балкана", истакла је она, упозоривши да овакви законски приједлози могу отворити Пандорину кутију сличних законских пројеката у будућности. Бакир Даутбашић, шеф Мониторинг тима БиХ за визну либерализацију, пак, сматра да нема основа страховима да би БиХ поново могле бити уведене визе. "Није нам драго што је дошло до тог повећања у мају, међутим то није разлог за велику узбуну будући да очекујемо пуно мање бројеве у јуну, а поготово након састанка у Бриселу, гдје смо ми почетком јула јако повољно оцијењени за напоре које смо предузели", навео је Даутбашић.