Свијет био најбогатији 1978. године

Без обзира на технолошки развој, наша планета полако, али сигурно назадује по критеријумима благостања већ 35 година.

Република Српска 18.07.2013 | 09:45 Без обзира на технолошки развој, наша планета полако, али сигурно назадује по критеријумима благостања већ 35 година. Наиме, научници са Аустралијског универзитета у Канбери су истраживали која је година у историји била врхунац свјетског богатства и закључили да је то 1978. година. Те године је САД водио Џими Картер, Совјетски Савез Леонид Брежњев, а Југославију Тито. Ово је такође била година у којој је рођена прва беба из епрувете, када је Католичка црква први пут од 16. вијека добила Папу који није био Италијан, и када је Сони пустио у продају први вокмен... Пошто у истом периоду углавном стабилно расте БДП по глави становника, научници су закључили да показатељ монетарног благостања расте независно од друштвених и еколошких несрећа. Овако постављен економски раст се, према индикатору ГПИ, не исплати. Други научници пак оспоравају ову методу истраживања тврдећи да је међусобни однос економије, природе и друштвеног развоја изузетно сложен и да су „егзактне бројке" у тој причи поприлично немогућа мисија. Истраживачи Ида Кубицевски и Роберт Костанца пошли су од идеје да владе формирају економске политике око критеријума као што је бруто друштвени производ (БДП), али да он показује само један део општег стања. Примјетили су да БДП може расти и због, рецимо, посљедица еколошких катастрофа или криминала, јер се за рјешавање ових проблема троши новац. Тако је нпр. БДП драстично растао након 2. свјетског рата. Зато се многи аналитичари служе јединицама попут ГПИ. ГПИ узима у обзир 26 фактора везаних за друштво и животну средину, међу којима су и загађење, друштвене неједнакости, криминал, волонтерски рад и сл. Кубицевски и Костанца су у свом раду анализирали само 17 држава, али оних које чине преко пола свјетског становништва и БДП-а. Упоређујући промјене ГПИ-а утврдили су да је његов зенит достигнут 1978. године, а да након тога слиједи спор, али константан пад.