Институције БиХ заказале

Шеф бањалучке канцеларије ЕУ Ђулио Зани сматра да су институције БиХ одговорне према промјенама које су услиједиле уласком Хрватске у Унију.

Република Српска 17.07.2013 | 16:05 Шеф бањалучке канцеларије ЕУ Ђулио Зани сматра да су институције БиХ одговорне према промјенама које су услиједиле уласком Хрватске у Унију.Зани је на дебати о импликацијама уласка Хрватске у ЕУ за БиХ у Градишци истакао да се системи у БиХ морају хармонизовати са системима ЕУ, што ће помоћи убрзаном процесу европских интеграција БиХ. "Европска унија је протеклих десет година БиХ издвојила 19 милиона евра да би превазишла све проблеме који ће настати прикључењем Хрватске ЕУ. Нажалост, извоз робе животињског поријекла још није кренуо преко два оспособљена гранична прелаза, јер институције у БиХ нису обавиле свој посао", нагласио је Зани. Румунски амбасадор у БиХ Филип Теодореску рекао је да је и његова земља заинтересована за убрзање процеса евроинтеграција у БиХ, јер се налазе у истом региону. "БиХ и цијели регион имаће велике користи од прикључења Хрватске ЕУ. Румунија помаже земље западног Балкана да се и прикључе Унији. Сви политички аналитичари у Европи сматрају да БиХ нема алтернативу евроинтеграцијама", истакао је Теодореску. Он је, на дебати о импликацијама уласка Хрватске у ЕУ за БиХ у Градишци, говорио о двије фазе које је његова земља прошла у процесу евроинтеграција. Он је подсјетио да је и његова земља, када је Мађарска ушла у ЕУ, као и БиХ била на граници са Унијом, а да је након уласка преносила своја искуства сусједним земљама. Према анализи Управе за индиректно опорезивање БиХ, коју је сачинила након двије седмице од уласка Хрватске у ЕУ, на граничним прелазима није било застоја, али су домаћи привредници имали одређених проблема због повременог пада система на прелазима у Хрватској. Портпарол Управе Ратко Ковачевић рекао је да није дошло до значајнијег пада извоза из БиХ у Хрватску у првих десет дана овог мјесеца, у односу на исти период прошле године. "БиХ је у Хрватску од 1. до 10. јула ове године узвезла 33,6 милиона КМ, а лани у истом периоду 37,4 милиона КМ. У истом периоду ове године из Хрватске је увезено робе вриједности 63,6 милиона КМ, а лани у истом периоду 89,7 милиона КМ", навео је Ковачевић. Према његовим ријечима, из БиХ у Хрватску од робе животиског поријекла извожена је једино риба и животињска кожа, те мање количине поврћа. "Све институције у БиХ морају убрзано радити да би се ускладили стандарди са ЕУ и нашим извозницима омогућио несметан рад. УИО БиХ спремна је да све царинске процедуре обави у минималном року, али чињеница је да сва роба мора бити у складу са високим европским стандардима", истакао је Ковачевић. На дебати је учествовао и холандски амбасадор у БиХ Јуриан Крак, те директор Привредне коморе Српске Драгица Ристић, бројни привредници, представници локалних агенција и власти из Градишке, Лакташа и Српца. Дебата је понудила доста одговора на питања у вези са промјенама које су наступиле по БиХ након уласка Хрватске у ЕУ.