Заштиту на раду послодавци у Српској схватају као намет

Иако је након усвајања Закона о заштити на раду остављен прелазни рок од годину дана да послодавци донесу Акт о процјени ризика, ништа није урађено на припреми и едукацији како послодаваца, тако и овлаштених организација, па је из тих разлога остало низ проблема који се сада одражавају на стање заштите на раду, <имг цласс="алигнлефт сизе-тхумбнаил wп-имаге-40882" алт="рсз_застита_на_раду" срц="хттп://www.

Република Српска 17.07.2013 | 12:25 Иако је након усвајања Закона о заштити на раду остављен прелазни рок од годину дана да послодавци донесу Акт о процјени ризика, ништа није урађено на припреми и едукацији како послодаваца, тако и овлаштених организација, па је из тих разлога остало низ проблема који се сада одражавају на стање заштите на раду, рекао је Срни главни републички инспектор рада Чедо Рисовић. „Овлаштене организације за послове заштите на раду са доста формализма су приступиле изради Акта о процјени ризика, а вјероватно из разлога заузимања што већег броја послодаваца, те су многи послодавци схватили да је то још један намет од државе и многи су завршили у фиокама“, рекао је Рисовић. Главни републички инспектор рада додаје да је послодавац дужан да организује послове заштите на раду уз могућност да их повјери некоме од својих радника или да ангажује овлаштену организацију која има лиценцу. „Обзиром на услове да радник мора да има најмање вишу школску спрему техничког смјера и одговарајућу лиценцу, многи послодавци су се одлучили за овлаштене организације, тако да се у стварности десило да поједине овлаштене куће склопе уговоре са великим бројем послодаваца које нису у могућности обићи скоро па ни једном годишње, а самим тим ни да квалитетно воде послове заштите на раду“, истакао је Рисовић. Он је нагласио да је Републичка инспекција рада, у складу са својим капацитетима, максимално ангажована на терену и у свакодневном инспекцијском надзору контролише да ли се послодавци придржавају законом прописаних обавеза. Инспекција рада тренутно има 35 инспектора који инспекцијским надзором покривају цијелу Републику Српску, односно на десетине хиљада привредних субјеката. Годишње инспектори рада у просјеку изврше око 6.700 контрола у свим областима надзора, као што су радни односи и запошљавање, те заштита на раду. „Око 30 одсто извршених контрола, односно једна трећина, су ванредне контроле које инспектори врше на основу представки физичких и правних лица која се обраћају инспекцији по разним основама, а највише из области радних односа и запошљавања. На основу тих иницијатива инспектори трећину годишњег радног времена проведу рјешавајући по појединачним захтјевима, што смањује вријеме које им је на располагању за превентивне контроле послодаваца“, рекао је Рисовић. Према његовим ријечима, за шест мјесеци ове године у области заштите на раду инспекција је извршила 862 контроле и у 376 случајева утврђене су неправилности. „Субјектима контроле је у циљу отклањања неправилности изречено 348 управних мјера. Због почињених прекршаја издата су 62 прекршајна налога у вриједности од 86.490 КМ и поднесено 10 захтјева за покретање прекршајниг поступка„, додао је Рисовић. Према његовим ријечима, у 2012. години у области заштите на раду извршено је 1.787 контрола, у којима су инспектори у 777 случајева утврдили неправилности, а субјектима контроле је у циљу отклањања неправилности изречено 726 управних мјера. Због почињених прекршаја издато је 168 прекршајних налога у вриједности од 209.880 КМ и поднесено 18 захтјева за покретање прекршајниг поступка. „Као што се може видјети из структуре предузетих мјера, инспектори све случајеве у којима утврде неправилности санкционишу и налажу отклањање пропуста, те изричу и прекршајне мјере, али послодавци и даље недовољно пажње посвећују превентиви“, каже Рисовић. Разлози због којих долази до повреда на раду најчешће се односе на пропусте у погледу организације и провођења мјера заштите на раду, примјену превентивних мјера, оспособљеност радника, те на пропусте у придржавању и провођењу техничких норми заштите на раду. Закон о заштити на раду прописује казне од 1.000 КМ до 15.000 КМ за правно лице, а за одговорно лицу у правном лицу од 150 КМ до 1.500 КМ, а главни републички инспектор рада истиче да у складу са својим овлаштењима инспектори могу изрећи само најнижу законом дефинисану казну.