Србија - земља досељеника

Више од половине популације наше земље чини становништво из бивше СФРЈ: Из држава бивше Југославије у Србију досељено 687.

Република Српска 17.07.2013 | 06:53 Више од половине популације наше земље чини становништво из бивше СФРЈ: Из држава бивше Југославије у Србију досељено 687.948 људи. Сваки други грађанин Србије не живи у граду коме је рођен.Место рођења у Босни и Херцеговини има 298.000 становника Србије, док је из Хрватске дошло тридесетак хиљада људи мање. Градови и села у Црној Гори места су из којих је стигло 69.000, док се из Македоније доселило око 42.500 становника. Ово су показали последњи обрађени резултати пописа становништва Србије које је на тему миграција људи објавио Републички завод за статистику. Они су, између осталог, открили и да је из држава бивше Југославије у Србију досељено 687.948 становника, али и да чак сваки други грађанин Србије не живи у граду коме је рођен. У другим земљама, које не припадају бившој СФРЈ, рођено је 82.580 грађана Републике. Највећи прилив живља из БиХ у Србију забележен је током пет ратних година, између 1991. и 1995. године када је Дрину прешло око 70.000 људи. Војна операција „Олуја“ подигла је у истом периоду талас миграција који је у Србију довео више од 129.000 Срба из Хрватске. Број пресељења из Црне Горе годинама је константан, а границу код Бродарева годишње пређе око 1.000 људи. ЖАГУБИЦА СА НАЈМАЊЕ ДОШЉАКА Најмањи прилив популације са стране бележи општина Жагубица, где је више од 80 посто аутохтоног становништва. „Домороци“ чине више до 70 посто и житеља Ковачице, Сјенице, Новог Пазара, Малог Црнића, Жабара и Косјерића. Држављанство Србије има 99 посто популације. Два пасоша поседује четири посто становништва Републике. Потрага за дипломом, радним местом и бољим условима живота учинила је да половина Београђана и Нишлија у рубрици место рођења има уписане друге градове. Становништво је највише помешано у Новом Саду, где је од 341.625 становника досељено чак - 200.000. Да је највећи војвођански град лидер по упливу досељеног становништва највише је утицала општина Петроварадин, која је са својих 74 одсто дошљака рекордер у Републици. Северна покрајина деценијама је на мети миграција, о чему сведочи и чињеница да су на другом месту Сремски Карловци, у којима домаће становништво чини свега 39 одсто. - Резултати пописа су показали да је међу досељеним становништвом највећи проценат оних који су дошли из другог града или насеља. То је готово свака друга особа која је променила место боравка - објашњава Снежана Лакчевић, начелник Одељења за попис Републичког завода за статистику. - Места у истој општини променило је око десет одсто досељеника, а нешто мање је оних који су се преселили у другу општину. Удео досељеног становништва у Србији од Другог светског рата непрекидно је у порасту. Дошљаци су 1948. чинили петину живља у Републици, данас их је двоструко више.