Рађа ли се економска Југославија?

Заједничке сједнице влада земаља бивше Југославије су све чешће, а најаве говоре да би оне могле постати окосница развоја западног Балкана, с обзиром да ЕУ не планира проширење до 2020.

Република Српска 16.07.2013 | 15:40 Заједничке сједнице влада земаља бивше Југославије су све чешће, а најаве говоре да би оне могле постати окосница развоја западног Балкана, с обзиром да ЕУ не планира проширење до 2020. године, пише данас портал Радија “Дојче Веле”.  Сједнице Влада Србије и Републике Српске биле су до прије пар мјесеци јединствен регионални форум, али на иницијативу Београда заједничке сједнице би могле постати уобичајени вид билатералне сарадње са свим државама бивше Југославије. Прва у низу, која је са Србијом одржала сједницу је Македонија, чији су министри гостовали у Београду почетком јуна, а већ је договорено да се наредна сједница одржи у Скопљу. Директор Форума за етничке односе из Београда Душан Јањић каже да су интереси земаља бивше Југославије за већом сарадњом велики а међу њима је ЕУ и НАТО. Економски фактор је најинтересантнији, каже Јањић. - Када је у питању бивша Југа, Словенија и Хрватска покушавају да ухвате корак али је ту нагласак на Албанији, Косову, Македонији, Србији, Црној Гори и Босни и Херцеговини јер је то носећи елемент енергетске безбједности. Овдје је борба за западни Балкан - рекао је он. Ивица Дачић, премијер Србије је након недавне сједнице влада Србије и Македоније изнио иницијативу да се регион уједини око заједничких интереса по моделу Скандинавије или балтичких земаља. Ту идеју не одбацују ни аналитичари јер сматрају да је то једина шанса за земље бивше Југославије. Економиста из Загреба Дамир Новотни каже да овдје нико не алудира на бивше политичке формације, већ се иде на нове концепције развоја попут балтичких земаља. - Крајњи циљ је да та интеграција оживи у економији, да се створе радна мјеста и да се те земље нађу у ЕУ. То је и циљ ЕУ и због тога се такви састанци сада почињу одржавати - сматра он. Све земље са простора бивше Југославије су коначно схватиле колико су упућене једна на другу и колико су мале у односу на друге земље и њихове економије, каже политички аналитичар из Бањалуке, Тања Топић наводећи да се управо због тога ради о прагматичном потезу ових земаља. Било који пакт који се изроди из ове сарадње неће бити пријетња ЕУ, каже Топић. - Постојање ЕУ је и регионална сарадња а мислим да тај пакт неће бити нешто што би могло угрозити неке основне темеље тако да мислим да има смисла да се ојача економски простор бивше Југославије - наводи Топић. Без изузетка земље бивше Југославије сагласне су да је регионална сарадња кључ њиховог успјеха. То сматра и Милка Тадић Мијовић, директор црногорског недељника “Монитор”, која каже да је то добра иницијатива јер има пуно неријешених проблема између земаља. - Али, много значајнија од те форме је садржина. Наше земље имају неке заједничке проблема а то је прије свега питање суочавања са злочинима са којима се многе од наших земаља нису суочиле. И друга ствар је питање организованог криминала и корупције - сматра она. Душан Јањић сматра да је на помолу Европа која би била састављена из више федерација и да земље бивше Југославије ту имају шансу. - И да је сигурно да ће се земље бивше Југославије, минус Словенија, плус Албанија наћи у тој балканској федерацији 2020. Шта ће бити са Хрватском то је ствар саме Хрватске али мислим да економски интереси Хрватску ипак враћају у окриље бивше Југославије - наводи Јањић. Очигледно да је на помолу неки нови вид сарадње земаља региона који би требао да учврсти њихове економске везе како би дјеловали као једна цјелина. Да ли ће нова економска структура, која свакако неће бити амнестирана од политичких примјеса, подсјећати на бившу Југославију, требало би бити познато након дефинисања начина сарадње и конкретних пројеката ових земаља, пише портал Радија “Дојче Веле”.